Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je večeras oštro reagovao na izjave Zdravka Ponoša, predsednika stranke Srbije Centar (SRCE), koji je kritikovao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Đurić je istakao da Ponoš, nekadašnji general, umesto da se bavi konstruktivnim poslom, vodi kampanju uvreda i lične mržnje protiv Vučića i svih koji imaju drugačije mišljenje.
U svom saopštenju na mreži X, Đurić je naveo: „General koji je nekada vodio vojsku Srbije danas vodi kampanju uvreda i lične mržnje protiv predsednika Srbije i svih koji misle drugačije.“ Ovaj napad na Ponoša, prema Đuriću, pokazuje kako se nekadašnji vojni lider pretvorio u političkog agitatora koji se bavi isključivo kritikama i napadima na druge.
Đurić je dodatno naglasio da dok Ponoš traži neprijatelje, njihova politika se fokusira na traženje partnera za Srbiju. „Za razliku od njega, mi ne tražimo neprijatelje Srbije po svetu, već partnere za Srbiju i ne stidimo se da za interese svoje zemlje razgovaramo sa bilo kim – u Americi, Evropi ili bilo gde drugo“, rekao je on.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je Vučić objavio autorski tekst za Foks njuz, koji je izazvao brojne reakcije u političkim krugovima. Ponoš je, komentarišući Vučićev tekst, izjavio da je predsednik Srbije prešao sve granice u svojoj retorici i da je njegovo ponašanje nedopustivo. Kritika Ponoša odnosi se na to da smatra da Vučić ne vodi odgovornu politiku i da se više bavi sopstvenim interesima nego interesima Srbije.
Đurić je, u svom odgovoru, istakao da je važno da se politička debata vodi na nivo koji će doprineti razvoju i prosperitetu zemlje. On je naglasio da je Srbija otvorena zemlja koja želi da razgovara sa svim partnerima, bez obzira na političke razlike. „Naša politika je politika otvorenih vrata i dijaloga, a ne mržnje i podela“, dodao je Đurić.
Ovaj sukob između Đurića i Ponoša može se tumačiti kao deo šireg političkog obračuna u Srbiji, gde se različite stranke bore za uticaj i podršku građana. Kritike koje dolaze od Ponoša, kao i odgovori Đurića, ukazuju na tenzije unutar opozicije i između vladajuće stranke i njenih protivnika.
S obzirom na to da se situacija u Srbiji brzo razvija, ostaje da se vidi kako će se dalje odvijati odnosi unutar političkih stranaka i kakve će posledice imati na buduće političke procese u zemlji. U svakom slučaju, sukobi poput ovog ukazuju na duboke podele unutar srpske politike, koje bi mogle uticati na budućnost zemlje i njen put ka stabilnosti i prosperitetu.
