Energetska kriza, za koju se mnogi nadali da je iza nas, ponovo se vraća sa punom snagom. Prema podacima Epeksa, evropske berze električne energije, cene električne energije su počele da obaraju stara i postavljaju nova rekordna ostvarenja u više evropskih zemalja. Havier Blas, glavni dopisnik za energetiku Blumberg Njuza, putem svog Tviter naloga izvestio je da je cena za jedan megavat čas električne energije u Nemačkoj dostigla 241 evro, što predstavlja treću najveću cenu ikada zabeleženu.
Povećanje cena električne energije nije se ograničilo samo na Nemačku, već i druge zemlje, uključujući Francusku, Švajcarsku i Belgiju, suočavaju se sa vanserijski visokim cenama struje. Cene u Istočnoj Evropi i na Balkanu takođe su na bolno visokim nivoima, što stvara dodatne izazove za vlade u ovom regionu. Prema informacijama koje je Blas podelio, sutrašnje cene struje su sledeće: Holandija 219,93 dolara po megavat času, Nemačka 241,87 evra, Belgija 267,23 evra, Austrija 266,39 evra, Francuska 270,21 evra i Švajcarska 273,79 evra.
Razlozi za ponovni rast cena struje su višestruki. Mnogi svetski mediji i korporacije upozoravaju da će s prvim padom temperature u Evropi energetska kriza dodatno produbiti. Kako se povećava potreba za grejanjem, tako se troši veća količina energenata. Kompanija S&P Global ukazuje na to da se javlja kombinovana potražnja za grejanjem i za proizvodnjom električne energije, što dovodi do povećanja cena. Situacija sa gasom, naročito ruskim, dodatno komplikuje stvari, jer su obećane dodatne isporuke često neispunjene. Takođe, norveški gas je nedovoljno dostupan zbog velikih popravki na gasovodima.
Osim toga, najveći snabdevač električnom energijom u Velikoj Britaniji upozorio je pre deset dana devet miliona svojih korisnika da se pripreme za hladniji period koji bi mogao trajati i do šest nedelja. Hladnije vreme i sneg takođe su pogodili Kinu, drugog najvećeg potrošača energenata na svetu, koji takođe povećava svoje energetske apetite.
Ova situacija postavlja vlade širom Evrope u nezavidan položaj, jer je potrebna brza reakcija na rastuće cene energenata. Mnoge zemlje trenutno razmatraju različite strategije kako bi se nosile sa ovom krizom, uključujući subvencije za potrošače i povećanje proizvodnje obnovljivih izvora energije. Međutim, izazovi su složeni, a rešenja zahtevaju vreme i resurse koji nisu uvek dostupni.
U svetlu ovih dešavanja, ekonomisti i analitičari upozoravaju na moguće posledice za ekonomiju, uključujući inflaciju i smanjenje potrošnje. Naime, visoke cene energenata mogu dovesti do povećanja troškova života, što će dodatno opteretiti domaćinstva i preduzeća. U tom kontekstu, važno je da vlade deluju brzo i efikasno kako bi obezbedile stabilnost i zaštitile svoje građane od posledica ove krize.
Kako se situacija razvija, tako će i potražnja za energentima rasti. S obzirom na to da se zima bliži, očekuje se da će potrošnja električne energije i grejanja dodatno porasti, što bi moglo dovesti do još većih pritisaka na tržište. U tom smislu, važno je da se prate kretanja cena i da se preduzimaju odgovarajuće mere na nacionalnom i evropskom nivou.
Sve u svemu, trenutna energetska kriza predstavlja ozbiljan izazov za evropske vlade i njihove građane. Sa rastućim cenama struje i energenata, suočavamo se sa pitanjem kako obezbediti pristupačne i održive izvore energije u budućnosti.
