Cena gasnih fjučersa u Evropi nakon nedavnog pada ispod 800 dolara za hiljadu kubnih metara, ponovo prelazi 1.000 dolara. Prema podacima sa londonske berze „ICE“, cena februarskih fjučersa na otvaranju trgovanja iznosila je 1.028,2 dolara, dok je lokalni minimum bio 996,7 dolara. U 8:18 po srednjoevropskom vremenu, trgovina se odvijala po ceni od oko 1.000 dolara, što predstavlja porast od 7,5% u odnosu na prethodni dan kada je cena bila skoro 940 dolara.
Ovo osciliranje cena na tržištu gasa nije novo. Tokom poslednjih nekoliko meseci, evropsko tržište gasa je doživelo značajne promene. Na primer, početkom avgusta, cene su se kretale oko 515 dolara, ali su do kraja septembra više nego udvostručene, a 6. oktobra zabeležen je istorijski maksimum od 1.937 dolara za hiljadu kubnih metara. Nakon tog vrhunca, tržište je doživelo pad, gde su cene pale ispod hiljadu dolara, što je bio prvi put od 10. novembra.
Stručnjaci objašnjavaju trenutni porast cena gasa niskim nivoom popunjenosti skladišta, ograničenom ponudom glavnih dobavljača i velikom potražnjom za prirodnim tečnim gasom u Aziji. Pored toga, od 12. novembra, cena gasa je ponovo počela naglo rasti, sa povećanjem od 25% u pet trgovačkih dana, kada je 18. novembra cena premašila 1.120 dolara. Ovaj skok je usledio nakon vesti o obustavljanju sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda „Severni tok 2“.
Na kraju decembra, cena gasa je doživela korekciju nakon što je 21. decembra dostigla istorijski maksimum od 2.190,4 dolara. Stručnjaci smatraju da bi osim ove korekcije, pad cena mogao biti povezan sa dodatnim isporukama prirodnog tečnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država i povećanjem proizvodnje električne energije u evropskim vetroparkovima.
Gasna kriza koja se odvija u Evropi postaje sve ozbiljnija, a mnoge zemlje se suočavaju sa posljedicama. Apetiti Kine za energijom takođe rastu, a Peking se priprema za teške dane. Ova situacija dodatno komplikuje globalne energetske tokove i stvara nesigurnost na tržištu. Stručnjaci upozoravaju da bi mnoge zemlje mogle da se suoče sa ozbiljnim posledicama ukoliko se situacija ne stabilizuje.
U međuvremenu, kriptovalute su takođe u fokusu pažnje, a pominje se serija „Skvid gejm“ kao jedan od faktora koji bi mogli uticati na tržište. Stručnjaci predviđaju nekoliko scenarija za kriptovalute u 2022. godini, a mnogi se pitaju kako će trenutna situacija sa energijom uticati na ovu oblast.
Sve u svemu, stanje na tržištu gasa u Evropi i globalna energetska kriza postaju sve složeniji. Sa stalnim oscilacijama cena i povećanom potražnjom, izazovi pred Evropom su značajni, a potreba za stabilizacijom tržišta očigledna. U svetlu ovih događaja, mnoge zemlje će morati da preispitaju svoje strategije i politiku u vezi sa energijom kako bi se prilagodile novim uslovima i izbegle potencijalne krize u budućnosti.
Na kraju, situacija na tržištu gasa i energetskim tokovima ostaje napeta, dok se svet suočava sa izazovima koji se čine sve složenijim u svetlu globalnih promena.
