Evropsko tržište energenata ponovo je uzdrmano, a cena gasnih fjučersa zabeležila je značajne oscilacije u poslednjim nedeljama. Nakon što je cena gasnih fjučersa pala ispod 800 dolara za hiljadu kubnih metara u ponedeljak, u utorak je ponovo prešla granicu od 1.000 dolara, pokazuju podaci sa londonske berze „ICE“. Na otvaranju trgovanja, cena februarskih fjučersa iznosila je 1.028,2 dolara, dok je lokalni minimum bio 996,7 dolara. U jutarnjim satima, fjučersima se trgovalo po ceni od oko 1.000 dolara, što predstavlja povećanje od 7,5 odsto u odnosu na procenjene cene prethodnog dana, koje su se kretale oko 940 dolara.
Ove oscilacije cena uočene su i ranije, posebno tokom poslednjih nekoliko meseci. Evropsko tržište gasa se suočava sa velikim izazovima, a cene su se kretale od 515 dolara na početku avgusta do istorijskog maksimuma od 1.937 dolara 6. oktobra. Nakon tog perioda, cene su naglo pale, gotovo prepolovivši se, ali su od 12. novembra ponovo počele da rastu. Stručnjaci ukazuju da je niska popunjenost skladišta gasa, ograničena ponuda glavnih dobavljača i visoka potražnja za prirodnim tečnim gasom u Aziji doprinela ovom trendu.
Nakon naglog rasta cena za pet trgovačkih dana, koji je iznosio 25 procenata, cena je 18. novembra premašila 1.120 dolara. Ovaj skok izazvao je izvestan strah na tržištu, a povod za to bila je vest o obustavljanju sertifikacije kompanije „Nord strim 2 AG“ kao nezavisnog operatora gasovoda „Severni tok 2“. Ova situacija dodatno je potvrdila zabrinutosti oko stabilnosti snabdevanja gasom u Evropi, naročito u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Od kraja decembra, cena gasa je počela da se koriguje nakon što je 21. decembra dostigla istorijski maksimum od 2.190,4 dolara. Ova korekcija cena može se delimično objasniti dodatnim isporukama prirodnog tečnog gasa iz Sjedinjenih Američkih Država, kao i povećanjem proizvodnje električne energije u evropskim vetroparkovima. U svetlu ovih promena, analitičari ukazuju na to da bi stabilizacija cena mogla biti moguća uz uslove da se obezbede dodatne količine gasa i da se smanji potražnja.
Nedavne promene na tržištu gasa su postavile dodatne izazove za evropske zemlje, koje se bore s visokim troškovima energije i potrebom za diversifikacijom izvora snabdevanja. U tom kontekstu, mnoge zemlje EU razmatraju različite strategije kako bi se zaštitile od potencijalnih kriza u snabdevanju i kako bi osigurale stabilnost cena za svoje potrošače. U ovom trenutku, fokus se stavlja na jačanje međusobne saradnje među državama članicama i povećanje kapaciteta skladištenja gasa.
Osim toga, analitičari napominju da je važno pratiti potražnju za gasom u Aziji, koja može značajno uticati na evropske cene. Velika potražnja za prirodnim tečnim gasom u toj regiji može dodatno povećati pritisak na evropsko tržište, dok se zemlje poput Kine bore s izazovima energetske sigurnosti.
Evropsko tržište gasa takođe se suočava sa problemima u vezi sa klimatskim promenama i prelaskom na obnovljive izvore energije. U tom smislu, mnoge zemlje razmatraju dugoročne strategije kako bi smanjile zavisnost od fosilnih goriva i povećale korišćenje obnovljivih izvora, što može uticati na potražnju za gasom u budućnosti. U ovom turbulentnom vremenu, jasno je da će izazovi na tržištu energenata ostati prisutni, a tržišni akteri će morati da budu spremni na brze promene i prilagođavanja.
