M.R. (75), vojni penzioner iz Donjeg Matejevca, uhapšen je 22. jula prošle godine zbog sumnje da je nožem ubio svoju suprugu M.R. (74). Na suđenju u Višem sudu u Nišu, izrečena mu je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, jer je utvrđeno da je zločin počinio usled duševne bolesti. Sud će ovu meru ukinuti samo kada proceni da više nema potrebe za njom, a do pravosnažnosti mu je produžen pritvor.
Ubistvo se dogodilo 21. jula 2025. godine u porodičnoj kući u kojoj su M.R. i njegova supruga živeli. Tužilaštvo je, nakon psihijatrijskog veštačenja, predložilo da se M.R. izrekne mera obaveznog lečenja jer je zločin počinio u neuračunljivom stanju, sa organskim poremećajem koji uzrokuje sumanutost sličnu šizofreniji.
Prema izjavama, M.R. je nakon što je pio kafu sa suprugom, najpre joj zadao više udaraca zatvorenom šakom u predelu glave, zatim je počeo da je davi, a potom je uzeo kuhinjski nož i prerezao joj vrat i grkljan. Ove povrede su bile fatalne i M.R. je ubrzo podlegla.
Nakon ubistva, M.R. je oprao nož i vratio ga na mesto odakle ga je uzeo. Potom je otišao do komšije i priznao mu da je ubio suprugu. Komšija je odmah pozvao Hitnu pomoć i policiju, koja je privela M.R. i zadržala ga na ispitivanju.
Na suđenju, javni tužilac Goran Bursać je obrazložio predlog za izricanje mere obaveznog psihijatrijskog lečenja, navodeći da ne postoji ništa sporno u činjeničnom niti pravnom pogledu za izricanje ove mere.
Svedočeći na suđenju, sin optuženog, I.R., rekao je da je njegov otac imao psihičkih i zdravstvenih problema, ali da nikada nije bio nasilan. On je naveo da su i otac i majka bili dementni, a na pregledu u vojnoj bolnici otkriveno je da se otac plaši da bi ga supruga mogla ubiti ili otrovati. I.R. je dodao da nije bilo nikakvih naznaka da bi moglo doći do ovakvog incidenta, kao i da je dan pre zločina video roditelje i da ništa nije ukazivalo na to da bi se nešto loše moglo dogoditi.
Kazna za krivično delo ubistva prema Krivičnom zakonu može iznositi do 15 godina zatvora, dok psihijatrijsko lečenje po zakonu nije vremenski ograničeno. O dužini trajanja lečenja odlučuje sud na osnovu periodičnih izveštaja stručne komisije iz psihijatrijske ustanove.
Ovaj slučaj otvara pitanja o mentalnom zdravlju i njegovom uticaju na ponašanje pojedinca, kao i o odgovornosti za počinjene zločine. M.R. je, zbog svoje mentalne bolesti, prešao iz mogućnosti da bude kažnjen zatvorskom kaznom u sistem obaveznog lečenja, što je u skladu sa zakonima koji se odnose na osobe koje su u trenutku izvršenja dela bile neuračunljive.
Ovaj incident ukazuje na potrebu za boljim razumevanjem i podrškom osobama sa mentalnim poremećajima, kako bi se sprečili slični tragični događaji u budućnosti. U društvu je često prisutna stigmatizacija osoba sa mentalnim bolestima, a ovakvi slučajevi mogu doprineti većem prihvatanju i razumevanju tih problema.
M.R. će, prema presudi, biti smešten u zdravstvenu ustanovu gde će mu biti pružena potrebna terapija, a njegov slučaj će biti pod stalnim nadzorom stručnjaka. Zdravstvene ustanove imaju obavezu da pruže odgovarajuću negu i lečenje, ali i da prate napredak i stanje pacijenata kako bi se procenjivala njihova sposobnost za eventualno reintegrisanje u društvo.
Ovaj slučaj ostavlja dubok trag u zajednici, jer se radi o porodičnoj tragediji koja je uzrokovana dubokim unutrašnjim problemima pojedinca. Potrebno je osigurati da se ovakvi incidenti ne ponove i da se pruži podrška onima koji se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima.
