Pero Lovšin, pevač kultnog pank sastava Pankrti, izneo je svoja razmišljanja o značaju poruka sa njihovog debi albuma „Dolgcajt“ povodom 45. godišnjice njegovog objavljivanja. Ovaj album se smatra jednim od najuticajnijih u istoriji jugoslovenskog rocka, a bend će proslaviti ovu godišnjicu nastupom 11. aprila u Domu omladine Beograda.
Lovšin je istakao da su poruke sa „Dolgcajta“ i dalje relevantne, ukazujući na to da je pank pokret pre 45 godina doveo do promene u načinu razmišljanja o politici i društvenim pitanjima. Pre nego što je album objavljen, politika je bila isključivo stvar partije, ali dolaskom panka i novog talasa, situacija se drastično promenila. „Izgledalo je čak da smo na dobrom putu za nekakav ‘Promised Land’“, rekao je Lovšin, izražavajući optimizam koji je pratio tu eru.
Međutim, Lovšin je takođe primetio da je, iako su se pojavile nove ideje i pokreti, suština politike ostala nepromenjena. On je ocenio da se „ispalo da su se uglavnom promenili samo kostimi i kulise, a srž politike ostala je ista – kako obeshrabriti decu da odlučuju o svom životu“. Ova izjava oslikava frustraciju koju mnogi osećaju prema savremenim političkim praksama i manipulacijama koje utiču na mlade ljude.
Pankrti su kroz svoju muziku i tekstove često kritikovali društvene norme, političke strukture i kulturne konvencije. Njihova sposobnost da se izraze na način koji rezonuje sa generacijama slušalaca je jedan od razloga zašto njihov rad ostaje relevantan i danas. Sa „Dolgcajtom“, bend je postavio temelje za pank kulturu u bivšoj Jugoslaviji, stvarajući prostor za slobodno izražavanje i kritiku društvenih nepravdi.
Uprkos tome što su prošle četiri decenije, poruke sa ovog albuma su i dalje prisutne u savremenom društvu. Mnogi mladi ljudi se i dalje bore sa sličnim problemima kao što su oni koji su se javljali u vreme kada je „Dolgcajt“ objavljen. Lovšinova izjava o „obeshrabrivanju dece“ da preuzmu kontrolu nad svojim životima jasno ukazuje na to da se neki problemi ne menjaju lako, bez obzira na promene u političkom pejzažu.
Pank muzika, sa svojom energijom i stavom, ostavlja snažan utisak na slušaoce, a koncerti poput onog u Domu omladine Beograda pružaju priliku za okupljanje zajednice koja deli slične vrednosti i stavove. Ovakvi događaji ne samo da obeležavaju prošlost, već i podstiču dijalog o trenutnim pitanjima koja muče društvo.
Kroz svoje nastupe, Pankrti nastavljaju da inspirišu nove generacije i pozivaju ih na akciju. Njihova muzika služi kao podsticaj za kritičko razmišljanje i aktivizam, podsećajući mlade ljude da je važno boriti se za svoje ideale i vrednosti. Kako Lovšin kaže, poruke iz prošlosti su i dalje važne i mogu poslužiti kao vodič za buduće generacije.
U zaključku, 45. godišnjica „Dolgcajta“ nije samo proslava muzike, već i podsećanje na važnost angažovanosti i kritičkog mišljenja u društvu. Pankrti su kroz svoju muziku postavili standarde koji i dalje inspirišu i motivišu, a njihova sposobnost da se povežu s publikom ostaje snažna i relevantna. U svetu koji se brzo menja, ove poruke o slobodi, autentičnosti i borbi za prava pojedinca ostaju ključne za razumevanje i suočavanje s izazovima današnjice.
