TURSKA državna kompanija za proizvodnju odbrambene opreme MKE potpisala je sporazum o izgradnji fabrike za proizvodnju municije na Kosovu i Metohiji. Ovu informaciju objavio je turski medij „Dejli sabah“, navodeći da će fabrika imati proizvodni kapacitet od 20 miliona metaka godišnje. Predviđeno je da fabrika bude završena do 2026. godine, što predstavlja značajan korak za vojnu industriju u tom regionu.
Prema sporazumu, turska kompanija će obezbediti Prištini mašine za proizvodnju čaura i metaka, kao i linije za punjenje i montažu. Takođe, biće izgrađene laboratorije i oprema za testiranje, što ukazuje na ambiciju da se ne samo poveća kapacitet proizvodnje, već i unapredi kvalitet municije. Turska firma će takođe izgraditi zgrade u kojima će se odvijati proizvodni proces, čime se dodatno osnažuje infrastruktura za odbrambenu industriju na Kosovu.
Ovaj potez dolazi u svetlu sve većih vojnih nabavki Prištine, koja je u oktobru saopštila da je preuzela hiljade turskih dronova kamikaza „Skajdager“. Osim toga, ranije je nabavila i turske dronove TB2 „Bajraktar“ kao i američke dronove „Puma“. Ove nabavke ukazuju na to da Priština nastoji da modernizuje svoje vojne kapacitete i poveća svoju odbrambenu sposobnost.
Ipak, važno je napomenuti da prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, Kfor je jedina oružana sila na Kosovu i Metohiji, dok je taj dokument predviđao i demilitarizaciju tzv. OVK i drugih naoružanih grupa Albanaca. Iako je Priština 2009. godine formirala tzv. kosovske bezbednosne snage (KBS) od tzv. kosovskog zaštitnog korpusa, odnosno pređašnje tzv. OVK, skupština privremenih institucija usvojila je 2018. godine zakon o transformaciji KBS u vojsku, što je dodatno zakomplikovalo situaciju u regionu.
Ova situacija izaziva zabrinutost među srpskom populacijom na Kosovu, kao i u Beogradu, jer se smatra da bi povećanje vojne moći Prištine moglo dovesti do destabilizacije regiona. Mnogi analitičari smatraju da su ovakve vojne nabavke i dogovori sa stranim kompanijama deo šire strategije Prištine da se afirmiše kao suverena vojska, čime se dodatno provociraju odnosi sa Srbijom.
S druge strane, Turska kao ključni partner Prištine nastoji da učvrsti svoje prisustvo na Balkanu kroz vojne i ekonomske projekte. Uloga Turske u ovom procesu može biti viđena i kao pokušaj da se ojača njen uticaj u regionu, posebno u svetlu nedavnih geopolitičkih tenzija i promena.
U ovom kontekstu, izgradnja fabrike na Kosovu može izazvati reakcije ne samo u Srbiji, već i u drugim državama koje prate razvoj situacije na Balkanu. Očekuje se da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti ove događaje, kako bi se izbegle veće tenzije ili sukobi.
Pitanje vojne proizvodnje i opremanja na Kosovu takođe otvara šira pitanja o stabilnosti i bezbednosti u regionu. Mnogi se pitaju kako će se Kosovo ponašati u slučaju eskalacije sukoba, i da li će imati mogućnosti da se odbrani ukoliko dođe do sukoba. U tom svetlu, značaj fabrike za proizvodnju municije na Kosovu može biti ključan za razvoj vojnog sektora, ali i za budućnost mira u regionu.
Sve u svemu, potpisivanje ovog sporazuma između turske kompanije i Prištine predstavlja važan korak za vojnu industriju na Kosovu, ali i potencijalno izazov za regionalnu stabilnost. Dok se očekuje završetak fabrike do 2026. godine, ostaje da se vidi kako će se ovaj projekat odraziti na širu političku i bezbednosnu situaciju na Balkanu.
