Šest dana pre bombardovanja, tadašnji predsednik Srbije, Slobodan Milošević, ponudio je najširu moguću autonomiju za sve nacionalne zajednice na Kosovu i Metohiji (KiM), ali je ta ponuda bila odbijena. Na pregovorima u Rambujeu, koji su započeli u februaru 1999. godine, Milošević je predložio niz ustupaka u cilju izbegavanja NATO agresije. Međutim, predstavnici Zapada i tadašnji lider albanske delegacije, Ibrahim Rugova, nisu bili spremni da razmatraju Beogradovu ponudu.
Republika i Srpski telegraf došli su do dokumenta potpisanog 18. marta 1999. godine, u kojem su učestvovali predstavnici vlade Srbije, kao i vlade SRJ, zajedno sa predstavnicima sedam etničkih zajednica koje žive na KiM. Ovaj dokument, koji je na Miloševićev nagovor sastavio potpredsednik vlade Ratko Marković, predstavljao je konačni predlog Srbije o samoupravi na Kosmetu, ali nikada nije razmatran od strane drugih strana.
Osnovni akt ovog sporazuma imao je 11 članova, uključujući odredbu o demokratiji i samoupravi na KiM. Prema ovom predlogu, izvršna vlast bi bila u rukama ministarskog saveta, dok bi sudsku funkciju obavljali sudovi Srbije, Kosova i nacionalnih zajednica. Takođe, planiralo se uspostavljanje lokalne policije i obezbeđivanje političkog predstavljanja građana KiM sa najmanje 20 poslanika u Skupštini Srbije.
Ipak, ni ovi predlozi nisu bili dovoljni da zapadni pregovarači razmotre ponudu iz Beograda. Nikola Šainović, potpredsednik tadašnje savezne vlade i član srpskog pregovaračkog tima, objasnio je da je Miloševićev pokušaj dogovora sa Zapadom bio ignorisan. Prema njegovim rečima, kada su pregovori zapali u ćorsokak, tim je izradio novu verziju sporazuma, isključujući elemente koji su se odnosili na okupaciju i oduzimanje suvereniteta, ali je taj dokument takođe odbijen bez razmatranja.
Živadin Jovanović, tadašnji ministar spoljnih poslova, izjavio je da je ovaj sporazum predstavljao jedini pravedni kompromis. On je napomenuo da je konferencija u Rambujeu zapravo bila samo predstava za zapadnu javnost, kako bi se opravdalo bombardovanje Srbije, koje je već odavno bilo odlučeno.
Pregovori su započeli 6. februara 1999. godine u zamku Rambuje, nedaleko od Pariza, a trajali su 17 dana bez uspeha. Druga runda pregovora, koja je započela 15. marta, takođe je završena neuspehom. Na kraju, 18. marta, srpska delegacija je potpisala sopstveni predlog o samoupravi na KiM, dok su predstavnici albanske delegacije potpisali sporazum koji su im ponudili međunarodni pregovarači.
Nakon neuspešnih pregovora, usledilo je bombardovanje SRJ koje je trajalo 78 dana. Ova situacija ostavila je duboke posledice na odnose između Srbije i Kosova, a i dalje izaziva različite interpretacije i rasprave o tome šta je moglo biti da su pregovori završili drugačije.
