Srđan ima 13 godina i pohađa sedmi razred osnovne škole u Novom Sadu. Trenira fudbal, ima mlađeg brata i voli da se druži i igra igrice. Na Instagramu je upoznao Anastasiju, lepu devojčicu koja trenira tenis i dvoumi se oko izbora srednje škole. Njihovo dopisivanje postalo je svakodnevna rutina, gde su razmenjivali poruke, poveravali tajne i slali fotografije. Srđan je bio uveren da je pronašao prvu ljubav, smatrajući Anastasiju savršenom. Međutim, ona nije stvarna. Iza njenog profila krije se odrastao muškarac koji prodaje Srđanove slike i poruke seksualnim predatorima.
Ova zastrašujuća priča, koja se brzo proširila društvenim mrežama, deo je kampanje Centra za nestalu i zlostavljanu decu, u okviru projekta „Promise“, čiji je cilj sprečavanje seksualnog zlostavljanja dece. Igor Jurić, direktor Centra, naglašava da priča o Srđanu i Anastasiji nije zasnovana samo na jednom slučaju, već je „ispričana“ na osnovu hiljada prijava koje su organizacije za zaštitu dece primile širom sveta tokom ove i prošle godine. Takođe, nekoliko identičnih prijava došlo je i do njihove organizacije, što znači da se ovakvi slučajevi dešavaju i u Srbiji.
Prema podacima UNICEF-a, oko 85% dece i tinejdžera u Srbiji koristi internet. Svako drugo dete koje koristi internet doživelo je neku vrstu neprijatnosti, dok je 16% iskusilo sajber maltretiranje. Jurić ističe da je cilj kampanje da upozori roditelje i decu na opasnosti koje mogu da se kriju iza „idealnih“ profila na društvenim mrežama.
„Tehnologija može biti sredstvo manipulacije“, naglašava Jurić, dodajući da veštačka inteligencija omogućava predatorima da kreiraju uverljive digitalne ličnosti. Ako priča o Srđanu i Anastasiji navede makar jednog roditelja da proveri sa kim se njegovo dete dopisuje, smatrali bi to uspehom. U poslednje vreme se beleži nagli porast seksualnog zlostavljanja dece, a institucije ne reaguju adekvatno. Tehnologija napreduje velikom brzinom, a roditelji i stručnjaci nisu dovoljno informisani o ovom obliku nasilja.
U Srbiji se malo zna o mrežama poput „Kidfliksa“, koja je funkcionisala kao „Netflix“ za pedofile, nudeći snimke zlostavljane dece. Jurić ističe da je prisustvo „deepfake“ tehnologije u pokušajima ucene i kreiranju lažnih profila u porastu, čime se granica između stvarnog i digitalnog sve više briše.
Projekat „Promise“ predviđa izmene Krivičnog zakonika, s obzirom na to da trenutni zakoni ne prepoznaju sve nove oblike digitalne manipulacije kao krivična dela. Jurić napominje da, na primer, kreiranje kompromitujućeg videa uz pomoć veštačke inteligencije nije dovoljno jasno definisano u zakonodavstvu. Takođe, „gruming“ – zavođenje i manipulacija preko društvenih mreža – često se ne procesuiraju sve do težih oblika zloupotrebe.
Postojeći sistem kažnjavanja počinilaca seksualne zloupotrebe dece je nedovoljan. Jurić ističe da kazne za posedovanje snimaka često nisu stroge, dok digitalna sfera ostaje „siva zona“ u kojoj predatori imaju previše slobode. Kampanja „Promise“ traži dosledniju primenu postojećih kazni, kao i definisanje novih krivičnih dela, posebno u vezi sa online zlostavljanjem.
Roditelji često ne prepoznaju problem jer mnoga deca kriju da se dopisuju sa nepoznatim osobama. Advokat Zoran Minić ukazuje na to da u našem zakonodavstvu još uvek nema jasno regulisanih krivičnih dela kao što je sajber bullying. Ova situacija se dodatno komplikuje preopterećenjem nadležnih tužilaštava.
Minić naglašava da je najvažnija prevencija i da roditelji moraju da prate s kim njihova deca komuniciraju. Ako do zlostavljanja dođe, brza reakcija je ključna. U razvijenim zemljama postoje timovi obučeni za tehnološke aspekte ovakvih krivičnih dela, što je model koji bi trebalo primeniti i u Srbiji.
