Savet Evropske unije je na svojoj poslednjoj sednici usvojio odluku o potpunoj zabrani uvoza ruskog prirodnog tečnog gasa od 1. januara 2027. godine, kao i gasa koji dolazi preko gasovoda od 30. septembra 2027. godine. Ova odluka, koja je objavljena u zvaničnom saopštenju Saveta EU, označava značajan korak u energetskim politikama EU, posebno u svetlu trenutnih tenzija između zapadnih zemalja i Rusije.
U saopštenju se naglašava da je cilj ove zabrane smanjenje zavisnosti EU od ruskih energenata, što je posebno postalo važno nakon eskalacije sukoba u Ukrajini. Ova odluka izazvala je različite reakcije među članicama EU, a posebno među zemljama koje su više zavisne od ruskih energenata, poput Slovačke i Mađarske.
Ministar spoljnih i evropskih poslova Slovačke, Juraj Blanar, odmah je najavio da će Bratislava pokušati da poništi ovu zabranu na Evropskom sudu pravde. On je istakao da je odluka doneta bez uzimanja u obzir realnih mogućnosti pojedinih zemalja, što može dovesti do ozbiljnih ekonomskih problema. Slovačka, koja već dugo ima bliske energetske veze s Rusijom, smatra da bi ovakva regulativa mogla imati štetne posledice po njenu ekonomiju.
Slično, mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, nazvao je odluku o zabrani „prevarom“ jer je donesena bez jednoglasnog pristanka svih članica EU. On je naglasio da bi takva zabrana mogla dovesti do značajnog povećanja troškova energije za domaćinstva i industriju u Mađarskoj. Sijarto je najavio da će Budimpešta takođe podneti žalbu Evropskom sudu pravde, tvrdeći da je odluka doneta na način koji krši pravne norme EU.
On je ukazao na to da je nova regulativa doneta kako bi se zaobišle jedinstvene odluke članica, predstavljajući je kao trgovinsku meru, što bi omogućilo donošenje odluke kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. Sijarto je izjavio da će Mađarska učiniti sve što je u njenoj moći da zaštiti svoje nacionalne interese i spreči dalju zavisnost od energenata iz Rusije.
Slovački premijer Robert Fico takođe je oštro kritikovao ovu zabranu, nazivajući je „ideološkom glupošću“. Fico je ponosan što je Slovačka glasala protiv ove odluke i najavio da će zajedno s Mađarskom podneti tužbu protiv Evropske komisije. On smatra da je potrebno poštovati princip jednoglasnosti kada se donose tako teške sankcije koje direktno utiču na nacionalne ekonomije.
U međuvremenu, iz Moskve su ponovili stavove da je Zapad napravio ozbiljnu grešku odbacivši ruske energente, ukazujući na to da će se Evropa suočiti s još većom zavisnošću zbog rasta cena, jer će energenti i dalje biti nabavljani, ali preko posrednika. Ovaj stav sugeriše da bi dugoročno rešenje moglo biti teže za EU nego što se trenutno čini.
Odluka o zabrani uvoza ruskog gasa predstavlja značajan iskorak u reformi evropske energetske politike, ali ona takođe otvara pitanje o tome kako će se članice EU prilagoditi novim uslovima. Pitanja kao što su energetska sigurnost, troškovi energije i ekonomski uticaji na domaćinstva i industriju postaju sve važnija, a reakcije iz Slovačke i Mađarske mogu biti indikator budućih tenzija unutar EU.
Dok se EU suočava s izazovima u vezi sa svojom energetskom politikom, važno je obratiti pažnju na to kako će se ove odluke odraziti na ekonomsku stabilnost članica i kakve će posledice imati na odnose sa Rusijom, kao i na unutrašnje političke dinamike unutar samog bloka.
