Njihovo saopštenje prenosimo u celosti:
Sistem daljinskog grejanja Beograda, koji se smatra jednim od najvećih konvencionalnih energetskih sistema za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Evropi, obuhvata 15 toplana, 20 kotlarnica i više od 2.800 megavata instaliranih kapaciteta. Ovaj sistem se prostire na 1.600 kilometara toplovodne mreže i uključuje više od 9.000 toplotnih predajnih stanica. Prema rečima nadležnih, sistem funkcioniše stabilno, a potrošači nemaju razloga za brigu, uprkos kritikama koje dolaze od marginalnih političkih stranaka. Cilj ovih stranaka, kako tvrde, nije da pruže konstruktivne komentare, već da izazovu paniku među građanima i iskoriste situaciju u političke svrhe.
U saopštenju je naglašeno da je politika „Beogradskih elektrana“ da obezbedi kvalitetnu i sigurnu isporuku toplotne energije, što je ključno za komforan život građana. Sve aktivnosti preduzeća usmerene su ka tome da potrošači budu zaštićeni i da imaju stabilno snabdevanje energijom. Kako bi se osiguralo toplotno snabdevanje, svake godine se sprovode radovi na zameni dotrajalih toplovoda, posebno u delovima grada gde su uočeni učestali kvarovi.
Od 2017. godine, „Beogradske elektrane“ su zamenile više od 131.624 metra toplovodnih cevi, a samo u 2021. godini zamenjeno je 10.383 metara. Planirano je da se nastavi sa ovim radovima i u narednim godinama. Svi toplotni izvori rade stabilno, a bilo kakvi kvarovi na distributivnoj mreži su otklonjeni u roku od 12 sati, a mnogi čak i brže. Međutim, složeni uslovi rada, posebno zimi, predstavljaju izazov za ekipe na terenu.
Kvarovi na toplovodnoj mreži često nisu rezultat starosti infrastrukture, već i delovanja spoljnih faktora, kao što su prodori atmosferske vode ili uticaji podzemnih voda. Ove situacije dodatno otežavaju radove, ali „Beogradske elektrane“ ulažu napore da reše probleme što je pre moguće.
U vezi sa cenama toplotne energije, „Beogradske elektrane“ su se suočile sa optužbama pokreta Ne davimo Beograd da su cene grejanja neosnovano visoke. Ističu da su njihovi poslovni procesi regulisani aktima Grada Beograda, kao i zakonima Republike Srbije. Poslednje značajno povećanje cena desilo se 2012. godine, kada je cena porasla za 18,5%, a poslednje usklađivanje cene dogodilo se u novembru 2021. godine bez direktnog povećanja troškova za potrošače.
U skladu sa zakonima o energetici, „Beogradske elektrane“ su investirale više od stotinu miliona evra u modernizaciju toplotnih predajnih stanica. Ove stanice snabdevaju više od 360.000 korisnika, što obuhvata 20.539 stambeno-poslovnih objekata. Potrošači imaju mogućnost da izaberu način obračuna troškova za toplotnu energiju, što je regulisano odlukama skupština stanara.
Napomenuto je da potrošači mogu ostvariti popust od 7% na troškove ukoliko redovno izmiruju svoje obaveze. Odluka o načinu obračuna troškova je isključivo u nadležnosti potrošača, a informacije o mogućnostima promene načina obračuna su dostupne na zvaničnom sajtu „Beogradskih elektrana“.
U prethodnom periodu, „Beogradske elektrane“ su aktivno učestvovale u edukaciji korisnika o efikasnom korišćenju toplotne energije, kao i merama štednje koje mogu smanjiti troškove. Ove aktivnosti su cilj da se razjasne zlonamerne tvrdnje o načinu naplate.
U saopštenju je jasno istaknuto da se smanjenje troškova za toplotnu energiju može postići isključivo povećanjem energetske efikasnosti objekata, a ne samo promenom načina obračuna. Na taj način, „Beogradske elektrane“ pozivaju potrošače da se informišu i aktivno učestvuju u procesu, kako bi se ostvarila optimalna rešenja za sve strane.
