Predlogom Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će biti razmatran na sednici Skupštine Srbije zakazane za 7. oktobar, predviđa se legalizacija bespravne gradnje uz naknade koje se kreću od 100 do 1.000 evra. Ovaj zakon bi počeo da se primenjuje dan nakon usvajanja u parlamentu, a građani bi imali 45 dana da podnesu prijave za legalizaciju, dok bi sam proces trajao dva meseca.
U slučaju da neko iz objektivnih razloga ne može da podnese prijavu u predviđenom roku, biće mu omogućeno da to učini u roku od godinu dana od stupanja zakona na snagu, uz obavezno dostavljanje dokaza koji opravdavaju kašnjenje.
Osnovni cilj ovog zakona je da se evidentiraju i upišu prava na nepokretnostima, uključujući objekte koji su izgrađeni bez potrebnih dozvola, kao i one koji su adaptirani ili rekonstruisani bez odobrenja. Takođe, zakonom se obuhvataju i objekti koji su izgrađeni pre nego što je bilo propisano izdavanje građevinskih dozvola, a na kojima nije upisano pravo svojine u katastarskim evidencijama.
Postupak legalizacije bi se sprovodio putem digitalne platforme koju će uspostaviti Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći informatičku infrastrukturu Republičkog geodetskog zavoda.
Što se tiče naknada za legalizaciju, one će zavisiti od zone u kojoj se objekat nalazi. U Beogradu, na primer, naknada za ekstra zonu iznosiće 1.000 evra, dok će u prvoj zoni biti 800, a u drugoj i trećoj 300 evra. U gradovima sa više od 100.000 stanovnika, naknada će biti 500 evra u ekstra i prvoj zoni, a u drugim zonama će se kretati od 250 do 100 evra. U manjim opštinama i selima, naknada za legalizaciju će biti 100 evra.
Za magacine, skladišne prostore i druge pomoćne objekte do 500 kvadrata, ne bi bilo potrebno plaćati naknadu, dok bi za objekte veće od 500 kvadrata naknada iznosila 10 evra po kvadratu.
U obrazloženju donošenja zakona navodi se da u Srbiji postoji oko 4,8 miliona objekata bez utvrđenog vlasništva, a prethodni zakoni o ozakonjenju, koji su na snazi od 1997. godine, nisu doneli očekivane rezultate. Tokom važenja svih zakona, doneto je svega oko 320.000 rešenja o ozakonjenju, što pokazuje da postoje značajni problemi u vezi sa urbanističkom i tehničkom dokumentacijom, kao i dugim i skupim administrativnim postupcima.
Zakon bi omogućio da svi objekti izgrađeni na teritoriji Srbije budu evidentirani i upisani u katastar nepokretnosti, čime bi se obezbedila pravna sigurnost građanima. Takođe, omogućilo bi se slobodno raspolaganje imovinom kroz kupoprodaju, nasleđivanje i hipoteku, kao i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu.
Jedna od ključnih odredbi zakona je nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Svi objekti koji budu građeni bez potrebnih dozvola biće automatski upisani kao vlasništvo države. Zakon takođe sadrži socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike čija je nepokretnost jedina i koji žive u njoj sa svojim porodicama, kao i za samohrane roditelje i borce. Ovim kategorijama će biti omogućeno da ne plaćaju naknadu za legalizaciju.
Ukoliko zakon prođe kroz parlament, očekuje se da će doneti značajne promene u vezi sa bespravnom gradnjom u Srbiji, omogućavajući građanima da legalizuju svoje objekte i time steknu pravnu sigurnost.
