Petrovski post, koji je prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve jedan od četiri višednevna posta u godini, počinje danas i traje do 12. jula, kada se slavi Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu. Ovaj post, poznat po svom apostolskom karakteru, se razlikuje od drugih velikih postova po svom pokretnom početku koji zavisi od datuma Vaskrsa, dok je kraj uvek fiksiran na 12. jul.
Post traje od osam do šest nedelja, iako se smatra najblažim među velikim postovima, nosi jaku duhovnu poruku. Petrovski post poziva na uzdržavanje ne samo od hrane, već i od grešnih misli, reči i dela, čime se vernici podstiču na duhovno pročišćenje i unutrašnje osvešćenje.
Pravila posta su jasno definisana. U ponedeljak, sredu i petak vernici poste na vodi, dok su utorak i četvrtak dani kada je dozvoljeno konzumirati ulje i vino. Tokom vikenda, subotom i nedeljom, dozvoljena je riba, ulje i vino. Ipak, pravila se menjaju u skladu sa praznicima koji mogu pasti tokom posta. Na primer, ako praznik Svetitelja sa velikim slavoslovljem padne u ponedeljak, utorak ili četvrtak, tada je dozvoljeno postiti na ribi.
Kada praznik padne u sredu ili petak, vernici poste na ulju. Na dan rođenja Svetog Jovana Krstitelja, koji se obeležava 7. jula, čak i ako padne u sredu ili petak, dozvoljena je riba. Uoči Petrovdana pravila su stroža, osim ako dan ne padne u subotu ili nedelju, kada je dozvoljena upotreba ulja. Sam Petrovdan, ako padne u sredu ili petak, ne podleže strogom postu i vernicima je dozvoljeno da jedu ribu, vino i ulje.
Duhovni značaj Petrovski posta je poseban. Ovaj post je ustanovljen u znak sećanja na post koji su Sveti apostoli praktikovali nakon Silaska Svetog Duha na Pedesetnicu, pre nego što su krenuli da propovedaju Jevanđelje širom sveta. Stoga, Petrovski post predstavlja vreme pripreme, osnaživanja vere i unutrašnjeg osvešćenja.
Cilj posta nije samo fizičko uzdržavanje, već i duhovno pročišćenje, kontrola strasti, pomirenje, molitva i dobra dela. Kako crkva uči, jedino celovito poštovanje posta donosi plodove i koristi vernicima na njihovom duhovnom putu.
Osim duhovnog značaja, Petrovski post je duboko ukorenjen i u narodnoj tradiciji. Praznik Svetih apostola Petra i Pavla obeležava se običajem paljenja lila, simboličnih vatri koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Ove vatre podsećaju na vremena progona hrišćana, kada su apostoli i prvi vernici bili vezivani za stubove, polivani smolom i paljeni kao buktinje.
Njihova tela su tada gorila na trgovima, a danas, pomenute plamene uspomene žive kroz tradicionalno paljenje lila – kao znak sećanja, ali i kao simbol svetlosti vere i nepokolebljivosti. Ovaj običaj ne samo da obogaćuje duhovni život vernika, već doprinosi i očuvanju kulturnog nasleđa i tradicija naroda.
U svetlu svih ovih aspekata, Petrovski post se može posmatrati kao vreme kada se vernici vraćaju svojim korenima, jačaju svoju veru i nastoje da unaprede svoj duhovni život. S obzirom na bogatstvo tradicija i običaja koji prate ovaj post, vernici su pozvani da se aktivno uključe u post i obeležavanje Petrovdana, kako bi na pravi način iskazali svoje poštovanje prema svetim apostolima i jačali svoju zajednicu kroz duhovnu praksu i zajedništvo.
Na kraju, Petrovski post je ne samo prilika za duhovno pročišćenje, već i trenutak kada se vernici okupljaju, deleći svoja iskustva, jačajući međusobne veze i negujući duh zajedništva koji je osnova svih hrišćanskih vrednosti.
