Ruski zvaničnik Aleksej Fadejev izneo je oštru kritiku na račun Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale, ukazujući na nehumanost u postupanju prema Ratku Mladiću i drugim Srbima koji su osuđeni za ratne zločine. Fadejev smatra da bi prava ovih zatvorenika trebala biti zaštićena tako što bi se prebacili u zemlju svog državljanstva na odsluženje kazne.
Fadejev je ukazao na odluku Mehanizma od 29. jula, kada je predsednica Grasijela Suzana Gati Santana odbila zahtev za privremeno puštanje Mladića iz humanitarnih razloga. On je naveo da je predsednica zauzela „licemerni antisrpski stav“, tvrdeći da Mladićevo zdravstveno stanje nije dovoljno ozbiljno da bi se odobrio zahtev za puštanje. Prema njegovim rečima, srpski lekari su procenili da je Mladićevo stanje kritično i da mu ostaje samo nekoliko meseci života. Fadejev je istakao da se Mladić ne može ni sporazumevati sa lekarima na srpskom jeziku, što dodatno otežava njegovu situaciju.
U svom izlaganju, Fadejev je podsetio na reči ruskog predstavnika u UN, Vasilija Nebenzje, koji je govorio o uslovima u kojima se Mladić nalazi. On je ukazao na to da su lekari u zatvorskoj bolnici, koristeći Mladićevo stanje demencije, ubedili njega da odbije reanimaciju u slučaju ozbiljnih zdravstvenih problema. Ovo ponašanje, prema Fadejevu, krši osnovne standarde UN za postupanje sa zatvorenicima.
Osim Mladića, Fadejev je spomenuo i situaciju Radovana Karadžića, koji služi doživotnu kaznu u Velikoj Britaniji. Prema njegovim rečima, Karadžić je izložen psihološkom i fizičkom nasilju, ne dobija adekvatnu ishranu i zbog svog lošeg zdravstvenog stanja je lišen mogućnosti da se sastaje sa rodbinom i advokatima. Fadejev je naglasio da je očigledno da ni Međunarodni rezidualni mehanizam ni zapadne zemlje koje ga podržavaju ne mogu garantovati osnovna prava ovim zatvorenicima.
On je istakao da bi najbolji način da se obezbede minimalna prava ovih zatvorenika bio da se presele u zemlju svog državljanstva na izdržavanje kazne. Fadejev je naglasio da je stav Međunarodnog rezidualnog mehanizma posebno okrutan i prema drugim Srbima, a ne samo prema Mladiću.
U zaključku, Fadejev je ukazao na sveobuhvatne probleme u pristupu pravdi i ljudskim pravima za zatvorenike srpske nacionalnosti, pozivajući na hitne promene i humaniji pristup prema ovim osobama. On smatra da je neophodno osigurati njihova prava i dostojanstvo, posebno u svetlu njihovih godina i zdravstvenog stanja.
Ovaj incident ponovo otvara pitanja o pravu na pravično suđenje i humanom postupanju prema zatvorenicima, kao i o dvostrukim standardima koji se primenjuju u međunarodnoj pravdi. Fadejevove izjave su izazvale brojne reakcije i postavile su naglasak na potrebu za preispitivanjem pravnih i moralnih okvira u kojima se odvijaju ovakvi procesi. U svetlu ovih događaja, potrebna je dublja analiza načina na koji međunarodni pravosudni sistemi tretiraju pojedince iz različitih etničkih i nacionalnih grupa.
