Pravosudni informacioni sistem Republike Srbije već nekoliko dana funkcioniše u ograničenom režimu usled, kako tvrde nadležni, ozbiljnog sajber napada. Ministarstvo pravde je potvrdilo da se radi o tehnički sofisticiranom napadu, koji bi mogao da ugrozi rad pravosudnih organa na duže staze. Ovo se incident smatra potencijalnim delom hibridnog rata protiv Srbije. Ipak, advokati i IT stručnjaci ističu da je napad u određenoj meri sprečen, ali da institucije moraju raditi na transparentnosti i spremnosti za slične situacije.
Miloš Andrić, stručnjak za informacionu bezbednost, objašnjava da je ovakav metod napada samo jedan od hiljada koji se dešavaju širom sveta, uključujući i Srbiju. IKT sektor je konstantno na meti napadača, ali javnost često nije svesna problema dok ne dođe do ozbiljnijih incidenata. Andrić napominje da je napad bio usmeren isključivo na upravu, dok je sistem stabilan zahvaljujući rezervnim mehanizmima koji su preuzeli glavnu ulogu.
Hibridni napadi su asimetrična dejstva čiji je cilj destabilizacija digitalne infrastrukture. Kada napadači odvoje digitalni sistem od funkcionalnosti, država postaje ranjiva na dalja kompromitovanja. Advokat Radivoje Ranković ukazuje na to da su građane više zanimaju praktični problemi, kao što su mogućnosti obavljanja pravnih poslova, nego uzroci napada, koji se mogu smatrati tehničkim problemima ili sajber napadima.
On se osvrće na situaciju u kojoj Republički geodetski zavod već od 14. jula obaveštava o nemogućnosti upisa u katastar zbog pada sistema, dok je Ministarstvo pravde tek dve nedelje kasnije objavilo saopštenje o napadu. Ranković naglašava da je važno da se građanima pruže jasne informacije o tome kada će moći da završe svoje pravne poslove, posebno onima iz dijaspore koji donose značajne sume novca u Srbiju.
Na pitanje o institucionalnoj odgovornosti, Ranković napominje da je nadležnost za pravosudni informacioni sistem na Ministarstvu pravde, ali dodaje da bi odgovornost mogla ležati i na Višem javnom tužilaštvu, Odeljenju za visokotehnološki kriminal, kao i BIA-i i MUP-u. U slučaju da postoji sumnja na krivično delo, nadležno je tužilaštvo. Ranković smatra da bi u ovakvim situacijama trebalo održati konferenciju za medije kako bi javnost mogla postavljati pitanja.
Andrić ističe da Srbija ima kvalifikovan kadar u oblasti informacionih tehnologija i da oprema koju koriste državne institucije poseduje neophodne sertifikate. Ipak, upozorava da je ljudski faktor često uzrok kompromitovanja sistema, te da je edukacija zaposlenih ključna. Napominje da čak i najbolje opremljene institucije mogu biti ugrožene ako neko iz neznanja klikne na zaražen link.
Ranković dodaje da zakonodavni okvir za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji postoji, ali da institucije često ćute. Smatra da bi se poverenik za informacije od javnog značaja, javni tužioci i bezbednosne službe trebali oglasiti direktnim obraćanjem javnosti.
Kada je reč o pronalasku počinilaca napada, Andrić tvrdi da je to moguće, ali zahteva međunarodnu saradnju. Ako je napad izveden iz više zemalja, mora se aktivirati diplomatski aparat i bezbednosne službe. Kazne za ovakva dela su propisane zakonom i kreću se od 5 do 15 godina zatvora. Međutim, Ranković ističe da građani retko uspevaju da ostvare svoja prava.
Na kraju, stručnjaci se slažu da je ovaj napad samo jedan od mnogih u eri digitalne transformacije i da predstavlja priliku za veću odgovornost, transparentnost i ulaganja u sajber bezbednost. Građane ne zanima ko je kriv, već kada će moći da završe ono što su započeli.
