Danas internetom dominiraju Chrome, Safari, Edge i Firefox, ali sredinom devedesetih godina jedan drugi program bio je gotovo sinonim za odlazak na internet. Zvao se Netscape Navigator i za milione ljudi predstavljao je prvi pravi susret sa World Wide Web. Pokrenut 1994. godine, Netscape Navigator brzo je osvojio tržište. U jednom trenutku, korišćen je od strane više od 80 odsto korisnika veb pregledača, a kompanija koja ga je razvijala postala je jedan od simbola prvog velikog internet buma.
A onda se pojavio Microsoft sa Internet Explorerom, što je pokrenulo jedan od najpoznatijih tehnoloških ratova u istoriji. Netscape Navigator se pojavio u trenutku kada je internet tek počinjao da ulazi u domove običnih korisnika. Veb stranice su bile neuporedivo jednostavnije od današnjih, veze sporije, a gledanje fotografija na internetu ponekad je zahtevalo ozbiljno strpljenje. Navigator je korisnicima omogućavao da se kroz taj novi digitalni svet kreću na relativno jednostavan način. Program je razvila kompanija Netscape Communications, koju su osnovali Marc Andreessen i Jim Clark.
Andreessen je prethodno učestvovao u razvoju pregledača Mosaic, jednog od programa koji su početkom devedesetih pomogli da World Wide Web izađe iz akademskih krugova i postane pristupačniji široj publici. Navigator je stigao u pravom trenutku i do sredine devedesetih kontrolisao je više od 80 odsto tržišta veb pregledača, uvodeći tehnologije koje su postale sastavni deo interneta, poput podrške za kolačiće.
Uspeh Netscapea nije mogao dugo da prođe nezapaženo. Microsoft je shvatio koliko će internet postati važan i počeo agresivno da razvija sopstveni pregledač – Internet Explorer. Tu se pokazala ogromna prednost kompanije Bila Gejtsa. Microsoft je kontrolisao Windows, operativni sistem koji se nalazio na ogromnom broju računara širom sveta. Internet Explorer počeo je da stiže uz Windows bez dodatnog plaćanja, pa korisnici više nisu morali posebno da nabavljaju pregledač. Za Netscape je to bio ozbiljan udarac.
Počeo je period poznat kao prvi rat pregledača, tokom kojeg su Netscape i Microsoft ubrzano dodavali nove funkcije pokušavajući da privuku što više korisnika. Odnos snaga promenio se neverovatnom brzinom. Netscape je sredinom devedesetih dominirao tržištem, ali je Internet Explorer iz godine u godinu osvajao sve veći broj korisnika. Početkom novog milenijuma, Microsoft je praktično preuzeo tržište, a do 2003. Internet Explorer je, prema tadašnjim procenama, imao oko 95 odsto udela.
Netscape je u međuvremenu 1998. kupio AOL u poslu vrednom više milijardi dolara, ali ni moćni novi vlasnik nije uspeo da vrati nekadašnju dominaciju Navigatora. Microsoftova strategija postala je predmet velikog antimonopolskog spora u SAD, a jedno od ključnih pitanja bilo je upravo povezivanje Internet Explorer sa Windows i način na koji je Microsoft koristio dominantnu poziciju svog operativnog sistema u borbi protiv konkurencije. Dok su pravne bitke trajale, Netscape je već izgubio rat među korisnicima.
Priča, međutim, nije završena gašenjem Navigatora. Netscape je 1998. objavio izvorni kod svog pregledača i pokrenuo projekat Mozilla. Iz tog projekta kasnije je nastao novi pregledač, prvobitno nazvan Phoenix, zatim Firebird, a na kraju Mozilla Firefox. Firefox je tokom 2000-ih postao jedan od glavnih konkurenata Internet Exploreru i praktično nastavio deo ideje koju je Netscape započeo.
Zbog toga Netscape Navigator danas nije samo zaboravljeni program sa starih računara. Njegov uticaj i dalje postoji u modernom vebu, a priča o njegovom usponu i padu ostala je jedan od najboljih primera koliko brzo tehnološki gigant može da nastane – i koliko brzo može da izgubi tržište kojim je gotovo potpuno dominirao.
