Monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – sela na levoj obali Zapadne Morave“ predstavljena je u Galeriji Narodnog muzeja u Čačku. Ovaj projekat je podržan od strane Ministarstva kulture Republike Srbije i predstavlja nastavak istraživanja koje je prošle godine sprovedeno u podjeličkim selima na desnoj obali Zapadne Morave. Autorka monografije, Jelena Milićević, istakla je da knjiga obuhvata bogatstvo običaja koji se obeležavaju od Spasovdana do početka Apostolskog posta.
U ovom istraživanju obuhvaćena su sela Vrnčani, Sokolići, Donja Trepča, Prislonica, Gornja Gorevnica, Ljubić i Vujetinci. Iako su sva ova sela smeštena u blizini i pripadaju gradu Čačku, svako od njih ima svoje specifične običaje, dok je osnov obeležavanja litije zajednički. Litije se obeležavaju okupljanjem celokupne zajednice koja obavlja magijski krug oko sela, odnosno kolektivni ophod. Tokom ovog ophoda, vrši se kolektivna molitva i organizuje gozba, što je ključni deo svake seoske slave, koja se u čačanskom kraju naziva obetina.
Jelena Milićević je naglasila da je osnovna tačka svake seoske slave zapis ili stablo drveta koje simbolizuje hram u prirodi. Svako selo ima svoje specifičnosti u običajima, ali osnovne vrednosti ostaju iste. Ovaj projekat predstavlja značajan korak u očuvanju i prenošenju tradicija i običaja srpskog naroda.
Zoran Rajičić, direktor Centra za negovanje tradicije, koji je izdao ovu monografiju, najavio je da će se projekat nastaviti i u narednim godinama uz podršku Ministarstva kulture. Rajičić je istakao važnost tradicije, govoreći da nije reč o čuvanju pepela, već o prenošenju vatre. Očekuje se da će monografija postati ozbiljna naučna studija, koja će nastaviti sve aktivnosti Centra usmerene na očuvanje tradicija i kulture srpskog naroda.
Ova monografija nije samo dokument o običajima, već i most koji povezuje prošlost i sadašnjost. Ona je važan resurs za buduće generacije, koje će moći da istražuju i razumeju svoje korene. Kroz ovakve projekte, tradicije se ne samo čuvaju, već se i revitalizuju, omogućavajući mladima da se povežu sa svojom kulturnom baštinom.
Istraživanje koje je sprovedeno u ovim selima osvetljava bogatu tapiseriju običaja i verovanja koja su se razvijala kroz vekove. Monografija donosi detaljne opise svake litije, običaja, kao i značaj svake od njih za lokalnu zajednicu. Ovaj rad ističe važnost kolektivnog identiteta i zajedništva koje se manifestuje kroz tradicije i običaje.
U današnje vreme, kada se mnogo toga menja i globalizacija utiče na lokalne kulture, ovakvi projekti su od esencijalnog značaja. Oni ne samo da pomažu u očuvanju identiteta, već i inspirišu ljude da se uključe u očuvanje svojih običaja. Monografija „Seoske slave i zapisi“ je primer kako se kroz nauku i umetnost može doprineti očuvanju tradicija.
Kroz predstavljanje ovih običaja i verovanja, monografija takođe pruža priliku za dijalog između različitih generacija. Stariji članovi zajednice mogu podeliti svoja znanja i iskustva, dok mlađi mogu doneti nove perspektive i inovacije u očuvanju tradicija. Ovde se uspostavlja sinergija koja može doprineti jačanju zajednice kao celine.
U zaključku, monografija „Seoske slave i zapisi“ nije samo knjiga, već živi dokument koji osvetljava bogatstvo i raznolikost srpskih običaja. Ona je poziv svima da se angažuju u očuvanju svoje kulturne baštine i da nastave prenositi vrednosti sa generacije na generaciju. Ovakvi projekti su ključni za očuvanje identiteta i tradicija koje nas povezuju sa našom prošlošću.
