Mirko Stamenković, nekadašnji novinar i glavni urednik „Večernjih novosti“, preminuo je juče u Beogradu u 96. godini života nakon kraće bolesti. Rođen je 18. novembra 1929. godine u Gornjem katunu kod Varvarina, a novinarstvom se bavio od 1946. godine. Njegova karijera započela je u „Borbi“, gde je radio kao urednik beogradske rubrike, saradnik privredne rubrike i sekretar redakcije.
Stamenković je u „Večernje novosti“ došao tri godine kasnije. Ubrzo je postao deo tima poznatog novinara Slobodana Glumca i preuzeo vođenje unutrašnjo-političke rubrike. Ova pozicija ga je izdigla do mesta glavnog urednika, u vreme kada su se odvijala velika politička previranja. Kraj 1960-ih i početak 1970-ih godina obeleženi su sukobima, posebno oko pisama Josipa Broza hrvatskim nacionalistima i srpskim liberalima. Stamenković se suprotstavio tadašnjim političkim strujama, a njegovo hrabro delovanje dovelo je do njegovog smenjivanja i premeštanja u list „Sport“, gde je bio zadužen za redigovanje rukopisa kolega i podučavanje mlađih novinara.
U toj fazi njegove karijere, Stamenković se suočio sa zabrana pisanja, a čak i kada bi „slučajno“ potpisao neki tekst, dobijao je upozorenja za otkaz. Njegov stav je bio jasan: „Nije meni kriv Broz, nego njegovi podrepaši iz Srbije“. I pored svih teškoća, nikada nije napustio „Novosti“, a ni one njega. Njegova veza sa redakcijom ostala je snažna sve do kraja njegovog života, a dolazio je u redakciju sve dok mu je snaga to dozvoljavala.
Stamenković je nastavio da objavljuje feljtone, posebno prilikom obeležavanja godišnjica i jubileja svoje omiljene kuće. Njegova posvećenost „Večernjim novostima“ bila je očigledna, a u poslednjim godinama ponudio je čitaocima istinu o svom radu i političkim previranjima u knjizi „‘Večernje novosti’ i senka Josipa Broza“.
Njegova ostavština u novinarstvu je neprocenjiva, a mnogi kolege i čitatelji se sećaju njegove hrabrosti i odlučnosti da se bori za istinu, čak i u najtežim vremenima. Stamenković je ostavio dubok trag u srpskom novinarstvu, a njegov doprinos razvoju „Večernjih novosti“ i borba za slobodu medija biće zapamćeni i poštovani.
U vreme kada su se novinari suočavali sa pritiscima i censurom, Stamenković je bio simbol otpora i profesionalizma. Njegova sposobnost da se suprotstavi autoritetima i istovremeno zadrži integritet bila je inspiracija za mnoge generacije novinara.
Nakon njegovog odlaska, mnogi su se okupili da odaju počast njegovom životu i radu. Njegove reči i dela i dalje će odjekivati u medijima i u srcima onih koji su ga poznavali. U vremenu kada se novinarstvo suočava sa novim izazovima, Stamenkovićeva borba za istinu i slobodu medija ostaje relevantna i inspirativna.
Stamenković je bio ne samo novinar, već i mentor mnogima koji su se trudili da postanu bolji u svom pozivu. Njegov doprinos i posvećenost novinarstvu neće biti zaboravljeni, a njegovo ime će zauvek ostati upisano u istoriji srpske medijske scene. Njegova smrt je veliki gubitak za sve koji su verovali u istinu i pravednost, a njegova ostavština će živeti kroz rad svih onih koje je inspirisao.
