Pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Goran Mihajlović izjavio je da je najhladniji period za nama, ali da nas i dalje očekuju hladni dani do kraja januara i u februaru. Prema njegovim rečima, prva polovina januara bila je najhladnija, a u nekim mestima, poput Požege i Sjenice, jutarnje temperature su dostizale -18 stepeni. Na širem području Beograda, temperature su se kretale između -10 i -15 stepeni. Iako se ne očekuju dugi i intenzivni hladni talasi, pojedini dani će i dalje spadati u kategoriju ledenih dana.
Mihajlović je istakao da se očekuje ostvarenje broja ledenih dana koje je prognozirao RHMZ. U meteorologiji, ledeni dan se definiše kao dan kada je maksimalna temperatura vazduha jednaka ili niža od nule. Prema sezonskoj prognozi, u nižim predelima očekuje se 5 do 15 ledenih dana, dok se u planinskim područjima predviđa 25 do 40 ledenih dana. Sa razvojem vremenske situacije u decembru i januaru, kao i dugoročnim prognozama, očekuje se ostvarenje prognoziranog broja ledenih dana.
Nakon perioda stabilnog vremena i blagog porasta temperature, najnovije atmosferske projekcije ukazuju na značajnu promenu. Prema rečima Mihajlovića, očekuje se nestabilan period sa padavinama. Krajem januara i početkom februara, usled čestih prolaznih naoblačenja, biće uslova za padavine, susnežicu i sneg, što može rezultirati formiranjem snežnog pokrivača u nižim predelima.
Kraj zime poslednjih godina često je ličio na proleće, a Mihajlović naglašava da bi taj trend mogao da se ponovi i ove sezone. Zime su, generalno, bile blaže u odnosu na višegodišnje prosečne vrednosti, a u tom smislu, poslednjih dana februara mogle bi biti izmerene temperature iznad prosečnih vrednosti. Srednja temperatura vazduha za februar prognozira se na oko +1 stepen iznad prosečnih vrednosti, što ukazuje na mogućnost toplijeg kraja februara.
Mihajlović takođe napominje da se prognoza vremena izrađuje svakodnevno i ažurira najmanje dva puta dnevno. Dugoročne, mesečne i sezonske prognoze su orijentacione i prate trendove srednjih vrednosti meteoroloških parametara, pa će detaljnije informacije o vremenu krajem februara biti dostupne sredinom februara.
Govoreći o proleću, meteorolog Mihajlović ističe da bi u aprilu i junu količina padavina mogla biti iznad prosečnih vrednosti. Prema rezultatima sezonskih izgleda vremena za prvu polovinu 2026. godine, može se očekivati da će u tim mesecima količina padavina biti nešto iznad prosečnih vrednosti, dok će u ostalim mesecima ukupna količina padavina uglavnom biti u granicama višegodišnjeg proseka. Ipak, Mihajlović naglašava da trenutno nije moguće precizno odgovoriti na pitanje da li će biti poplava na proleće, jer prognoza opasnosti od poplava zavisi od više faktora, uključujući nivo zasićenosti tla i intenzitet topljenja snega.
Leto 2026. godine moglo bi biti obeleženo toplotnim talasima, koji su većim ili manjim intenzitetom karakterisali prethodna leta. U skladu sa globalnim trendom porasta temperature, toplotni talasi se mogu očekivati i ove godine. Iako globalni porast temperature nije linearan, posmatrajući klimatološki period, može se uočiti trend porasta temperature i učestalosti toplotnih talasa.
U zaključku, meteorolog Goran Mihajlović ističe važnost praćenja vremenskih prognoza i upozorava na moguće promene u vremenskim uslovima koje bi mogle uticati na svakodnevni život građana, kao i na poljoprivredu i druge sektore.
