U aprilu je Kina uvela nova ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih metala i magneta, što bi moglo značajno uticati na automobilsku industriju širom sveta. Ova odluka je odgovor na carine od 145% koje je nametnuo američki predsednik Donald Tramp, što je izazvalo paniku među proizvođačima automobila koji se oslanjaju na ove ključne sirovine za proizvodnju električnih vozila, vetroelektrana i borbenih aviona.
Trgovci i menadžeri iz auto-industrije su izjavili da mnoge kompanije imaju zalihe magneta koje će trajati još samo tri do šest meseci. Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske kompanije Tradium, upozorio je da će, ako novi magneti ne stignu u Evropu ili Japan u tom periodu, doći do ozbiljnih poremećaja u lancu snabdevanja. Gize je istakao da će ova ograničenja posebno pogoditi kompanije poput Tesle i ostale proizvođače automobila.
Kineska ograničenja se fokusiraju na teške i srednje retke metale, kao što su disprozijum, terbijum i samarijum, koji su neophodni za proizvodnju visokoperformansnih magneta otpornijih na visoke temperature. Ovi metali su ključni za različite vojne sisteme, ali i za rotore, motore i menjače koji se koriste u električnim i hibridnim vozilima. Visoki zvaničnik iz auto-industrije je ocenio ozbiljnost situacije sa „7 ili 8 od 10“, naglašavajući da je to oblik odmazde kineske vlade, koja želi da pokaže kako neće odgovarati istom merom na carine, već će udariti tamo gde najviše boli.
Retki zemni metali su široko rasprostranjeni u zemljinoj kori, ali njihova prerada na ekološki prihvatljiv način je teška i skupa. Kina gotovo potpuno kontroliše preradu teških retkih elemenata, dok laki retki metali kao što su neodimijum i prazeodimijum za sada nisu obuhvaćeni zabranom. Ovo ostavlja Kinu u poziciji da potencijalno dodatno preti trgovinskim partnerima ako trgovinski rat eskalira.
Prema novim pravilima, kineski izvoznici moraju dobiti dozvolu za svaku pošiljku zemnih metala u inostranstvo, a zabranjeno je njihovo preusmeravanje u Sjedinjene Američke Države. Međutim, sprovođenje ovih ograničenja nije još uvek sistematično. Neki izvoznici su već proglasili višu silu za pošiljke retkih zemnih metala i magneta, što dodatno otežava već nerazvijeno tržište.
Japan i Australija pokušavaju da smanje zavisnost od Kine kroz kompaniju Lynas, koja planira proširenje svojih kapaciteta u Maleziji. Japan se suočava sa nedostatkom zaliha teških retkih zemnih metala i zvaničnici navode da bi državne rezerve mogle pružiti sigurnost, ali se postavlja pitanje da li će se uspeti izgraditi alternativni lanac snabdevanja na vreme.
Kineska vlada je odlučila da uvede ograničenja u trenutku kada se suočava sa smanjenim resursima zbog građanskog rata u Mijanmaru, a zabrana izvoza može pomoći u zadovoljenju domaćih potreba. Stručnjaci upozoravaju da Kina u poslednje vreme oklijeva da uvede potpune zabrane koje bi mogle naškoditi njenom tržištu, ali izvoz drugih metala, kao što je antimon, već je ozbiljno poremećen.
Kina je započela eksploataciju retkih minerala još 1950-ih, a do kraja 1970-ih je postala vodeća u ovoj industriji zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi i slabim ekološkim standardima. Danas Kina kontroliše skoro ceo lanac snabdevanja, od rudnika do gotovih proizvoda, dok su Sjedinjene Američke Države, prema podacima američke Geološke službe, između 2020. i 2023. godine, podmirivale 70% svojih potreba za retkim metalima uvozom iz Kine.
Ova situacija predstavlja ozbiljnu pretnju ne samo za auto-industriju, već i za globalnu ekonomiju, jer bi smanjenje snabdevanja retkim zemnim metalima moglo dovesti do znatnog usporavanja proizvodnje u mnogim sektorima. Proizvođači će morati hitno da reaguju kako bi izbegli ozbiljne posledice i pronađu alternativne izvore snabdevanja.
