Beograd – Književnica Sanja Savić Milosavljević izjavila je da je njen roman „Martin udio“ nastao iz potrebe da se iz unutrašnje perspektive sagledaju devedesete godine, a glavna junakinja romana predstavlja spoj biblijskog i savremenog ženskog iskustva. Savić Milosavljević naglašava da u njenoj knjizi postoji „biblijska Marta i današnja Marta“, što označava spoj arhetipske žene koja poslužuje i žene koja je preživela sve izazove u našem društvu i istoriji.
„Ona je taj svoj ‘udio’ prihvatila. I jedna i druga su, u stvari, prihvatile i eto, tako dođoh do naslova“, rekla je Savić Milosavljević u emisiji „Kulturno“ na Televiziji Tanjug. Autorka je ukazala na važnost književnosti koja se bavi ratovima i traumama devedesetih godine, ističući da se u poslednje vreme pojavio čitav talas romana koji nastoje umetnički da sagledaju događaje koji nisu do kraja ispričani.
Pomenula je romane kao što su „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović, „Limeni lijes za Zimović Zejnu“ Muharema Bazdulja, „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova i „Karota“ Darka Tuševljakovića, ocenjujući da je došlo vreme da se devedesete sagledaju iz unutrašnje perspektive. Mnoge istine su možda ostale prećutane, a neka dešavanja nisu sagledana u umetničkoj celini.
„Dosta pisaca osetilo je potrebu da ostavi neki trag o tome, da ne bude zaboravljeno“, istakla je Savić Milosavljević. Prema njenim rečima, roman može da komunicira i sa čitaocima koji nisu neposredno doživeli iskustva o kojima piše, ukoliko su likovi i situacije dovoljno uverljivo oblikovani. „Mislim da to nema toliko veze sa tim da li je u pitanju neko lično iskustvo o kojem se piše, nego sa samim načinom te književne interpretacije“, objasnila je.
Govoreći o strukturi romana, autorka je naglasila da je uvođenje lika koji istražuje događaje veoma zahvalna dramaturška alatka. „Stavite junaka čije će znanje biti na nivou onoga ko čita i da onda on istražuje, i samim tim vi dosta lakše uhvatite svog čitaoca, odnosno gledaoca, za gušu i vodite ga kroz tu čitavu priču“, rekla je Savić Milosavljević.
Roman „Martin udio“ je prvobitno zamišljen kao strip, ali se priča otela kontroli, pa je autorka odlučila da piše roman. „Prosto, nedostaje mi znanje, nedostaje mi talenat. I onda su se nekako reči tu ponudile da mi pomognu da porodim tu priču“, objasnila je. Savić Milosavljević je nedavno dobila nagradu za književnost „Momo Kapor“, ističući da je Kapor uspevao da spoji popularnost i umetničku vrednost.
Govoreći o radu sa studentima teatrologije, Savić Milosavljević je primetila da nove generacije imaju potpuno drugačiji odnos prema umetnosti, a najviše ih privlače audio-vizuelni sadržaji. „Ja sam opet generacija knjige, analogna generacija. A oni imaju tu neku brzinu, tu neku dinamiku“, rekla je.
Iskustvo pisanja je pokazalo Savić Milosavljević koliko je važno da autor potpuno razume ono što želi da kaže, čak i kada deo značenja ostaje neizrečen. „To što nije rečeno, autoru mora da bude savršeno jasno da bi onda svako to mogao da čita u nekom svom ključu“, naglasila je.
Razlike između romana, pozorišta i scenarija su takođe važna tema o kojoj se autorka osvrnula. Svaki medij zahteva drugačiji pristup; kada pišete roman, sve mora da bude opisano, dok scenario mora ostaviti prostor za druge autore da sa svojom energijom uđu u završni proces.
Savić Milosavljević posebno je istakla rad na serijama „Vreme smrti“ i „Vreme zla“, dodajući da je „Vreme zla“ bilo zahtevnije zbog složene strukture i vremenskih skokova. Roman „Martin udio“ nedavno je premijerno izveden kao pozorišna predstava u Narodnom pozorištu Republike Srpske, a autorka radi na filmskom scenariju podržanom od Audio-vizuelnog centra Republike Srpske.
Na kraju, Savić Milosavljević je izjavila da je jedan od velikih izazova adaptacija književnih dela, jer zahteva dramaturško oblikovanje postojećeg materijala. „Morate da iskoristite sve svoje znanje o dramaturgiji i scenaristici da biste od toga što imate napravili celinu“, zaključila je autorka.
