SOČI – Republika Srpska priprema izveštaj za Savet bezbednosti UN, koji će Rusija predstaviti, izjavio je predsednik RS Milorad Dodik nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Na sastanku u Sočiju, Dodik je naglasio važnost uključivanja Rusije kao garant Dejtonskog sporazuma, ističući da je imao razgovor sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejom Lavrovom pre nekoliko nedelja.
Dodik je podsetio da Rusija predsedava sednicom Saveta bezbednosti UN u oktobru, na čijem dnevnom redu je Bosna i Hercegovina. „Razgovarali smo o tome šta bismo mogli da uradimo s naše strane. Rusija podržava ideju da se strane u BiH dogovaraju. Neprihvatljivo je mešanje u unutrašnje stvari bilo koje zemlje, kao i ono što se do sada dešavalo kroz mešanje nelegitimnog stranca“, rekao je Dodik, misleći na visokog predstavnika za BiH Kristijana Šmita, kojeg Republika Srpska ne priznaje.
Dodik je takođe govorio o bezbednosnoj situaciji i o pokušajima isporuke oružja iz BiH u Ukrajinu. On je izjavio da su predstavnici Republike Srpske na nivou vlade BiH sprečili najmanje četiri pokušaja isporuka proizvoda od odbrambene industrije BiH Ukrajini, ali je naglasio da ne može isključiti mogućnost tajnih isporuka. „Imali smo pokušaje, bosanski muslimani su četiri puta pokušali da sumnjivo pošalju oružje iz svojih odbrambenih fabrika, koje je moglo da završi u zoni sukoba u Ukrajini. Mi smo to sprečili koristeći pozicije koje imamo na nivou BiH… Ne možemo garantovati da nije bilo nekih tajnih pošiljki, ali ono što znamo jeste da nećemo dozvoliti nikakve pošiljke ove vrste“, rekao je Dodik.
Osim toga, Dodik se oglasio i povodom nedavnog napada na Jevreje u Mančesteru, ističući da je zabrinut zbog porasta antijevrejske propagande u Evropi. „Nažalost, u današnjoj Evropi sve je manje mesta gde je lako biti Jevrejin“, napisao je Dodik na društvenim mrežama, dodajući da je ovo opomena da se ne može okretati glava od ovakvih događaja.
Ove izjave Dodika ukazuju na složenu političku situaciju u Bosni i Hercegovini, kao i na izazove koje predstavlja regionalna i međunarodna politika. Njegova saradnja sa Rusijom, kao i stavovi o unutrašnjim pitanjima BiH, odražavaju napetosti između različitih etničkih grupa unutar zemlje, kao i šire političke dinamike u regionu.
Dodik je već ranije naglašavao važnost očuvanja suvereniteta Republike Srpske, kao i otpora prema stranim uticajima u unutrašnjim poslovima. Njegova saradnja sa Rusijom, koja je tradicionalno podržavala Srbe u regionu, može se smatrati strateškim potezom u kontekstu trenutnih geopolitičkih previranja.
Kako se situacija u Ukrajini razvija, tako se i pritisak na zemlje u regionu povećava, a Dodikova izjava o sprečavanju isporuka oružja može biti signal da se Republika Srpska pozicionira kao ključni igrač u ovoj krizi. Njegovo insistiranje na dijalogu i dogovoru među stranama u BiH može se videti kao pokušaj da se izbegnu dodatne tenzije i sukobi.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se dalje razvijati odnosi između Republike Srpske, BiH i međunarodnih aktera, kao i kako će se Dodikova politika reflektovati na unutrašnje i spoljne izazove sa kojima se suočava region.
