Beograd – Procena broja stanovnika u Srbiji za 2024. godinu iznosi 6.586.476, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Ova procena je zasnovana na rezultatima popisa stanovništva iz 2022. godine, kao i na godišnjim statistikama prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva.
Prema ovom izveštaju, struktura stanovništva po polu pokazuje da žene čine 51,4% ukupnog broja, što odgovara otprilike 3,38 miliona, dok muškarci čine 48,6%, odnosno oko 3,20 miliona. Ovi podaci ukazuju na postojanje blage predominacije žena u ukupnoj populaciji, što je trend koji je prisutan u mnogim zemljama širom sveta.
Republički zavod za statistiku ističe da je od 2002. do 2024. godine broj stanovnika Srbije kontinuirano opadao. U ovom periodu, jedino je Beogradski region beležio rast broja stanovnika sve do 2020. godine. Međutim, od 2021. godine, ovaj trend se promenio, a u svim ostalim regionima Srbije zabeleženo je smanjenje populacije.
Ova situacija može se povezati sa različitim faktorima, uključujući ekonomske, demografske i socijalne aspekte. Mnogi mladi ljudi napuštaju Srbiju u potrazi za boljim prilikama u inostranstvu, dok su niži natalitet i starenje populacije dodatni izazovi s kojima se zemlja suočava. Ove promene mogu imati dugoročne posledice po društvo, ekonomiju i infrastrukturu zemlje.
U analizi regionalnih razlika, Republički zavod je ukazao na to da su veći gradovi, poput Beograda, često privlačniji za mlade ljude, nudeći više radnih mesta, obrazovnih institucija i kulturnih sadržaja. S druge strane, ruralna područja se suočavaju s problemima depopulacije, što može dovesti do dodatnih izazova u održavanju lokalne ekonomije i infrastrukture.
Tokom godina, Beograd se pokazao kao magnet za migrante iz drugih delova zemlje, ali sa poslednjim trendovima, i ovaj region može početi da se suočava s sličnim problemima. Smanjenje broja stanovnika može uticati na usluge, stanovanje i kvalitet života, što je razlog zašto vlasti treba da prepoznaju i reše ove izazove.
Statistika o prirodnom kretanju stanovništva takođe ukazuje na to da se Srbija suočava s negativnim prirodnim priraštajem. To znači da broj umrlih premašuje broj rođenih, što dodatno doprinosi opadanju broja stanovnika. Ova situacija zahteva hitnu pažnju vlasti i planiranje politika koje bi podsticale natalitet i zadržavanje mladih ljudi u zemlji.
Zdravstveni i socijalni faktori takođe igraju značajnu ulogu u demografskim promenama. Povećanje očekivanog životnog veka, uz istovremeni pad nataliteta, dovodi do starenja populacije, što može imati ozbiljne posledice po zdravstveni sistem i socijalne usluge. Stariji građani zahtevaju specifične usluge i podršku, što može predstavljati izazov za vladu i lokalne zajednice.
U svetlu ovih podataka, važno je da se donesu odgovarajuće politike koje će podsticati rast populacije, uključujući mere za podršku porodicama, poboljšanje uslova života i radne prilike, kao i razvoj obrazovnih sistema. Ovakve strategije mogu pomoći u zadržavanju mladih ljudi i stvaranju povoljnijeg okruženja za život i rad u Srbiji.
Republički zavod za statistiku nastavlja da prati demografske trendove i pruža važne informacije koje su ključne za formulisanje politika i planova za budućnost. Samo kroz zajednički trud i usmeravanje resursa može se očekivati poboljšanje trenutne situacije i obezbeđivanje stabilnosti i prosperiteta za buduće generacije.
