Sjedinjene Američke Države su odložile rok za prodaju međunarodne imovine ruske naftne kompanije Lukoil do 1. aprila 2025. godine. Ova odluka je doneta kako bi se transakcija mogla iskoristiti kao potencijalni pregovarački adut u mirovnim razgovorima o Ukrajini. Agencija Rojters je prenela ovu informaciju pozivajući se na izvore upoznate sa pregovorima i vlastiti uvid u dokumenta.
Američka Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), koja deluje u okviru Ministarstva finansija, produžila je prethodni rok koji je isticao 28. februara. Ovim potezom, potencijalnim kupcima je dato dodatno vreme za pregovore o imovini procenjenoj na oko 22 milijarde dolara. Ova odluka predstavlja četvrto odlaganje od uvođenja sankcija ruskim energetskim kompanijama u oktobru prošle godine, prema podacima britanske agencije.
Izvori su naveli da je proces prodaje Lukoilove imovine sada podignut na viši politički nivo i direktno je uključen u šire pregovore između Vašingtona, Moskve i Kijeva. Sankcije koje su uvedene ne odnose se samo na Lukoil, već i na najveću rusku naftnu kompaniju Rosnjeft. Naredna runda pregovora između strana planirana je za mart.
Međunarodna imovina Lukoila obuhvata širok portfolio koji uključuje naftna polja, rafinerije i benzinske stanice u različitim zemljama, od Iraka do Finske. Ova imovina je izazvala interesovanje više od deset ponuđača, među kojima su američki energetski gigant Ekson Mobil, investicioni fond Karlajl grup, kao i partnerski projekat kompanije Ševron i fonda Kvantum Kapital grup.
Situaciju dodatno komplikuju navodi ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je izjavio da je ruska strana predložila ekonomski sporazum vredan čak 12 biliona dolara administraciji predsednika Donalda Trampa, a koji uključuje i imovinu Lukoila. Ovi navodi dodatno otežavaju već kompleksnu situaciju i ukazuju na to koliko su ekonomske težnje i politički interesi isprepletani u trenutnom kontekstu sukoba.
U svetlu ovih događaja, analitičari naglašavaju da bi potencijalna prodaja Lukoilove imovine mogla imati značajan uticaj na globalno tržište nafte, kao i na političke odnose između Rusije i Zapada. S obzirom na to da su sankcije postavile velike prepreke ruskim energetskim kompanijama, svaka promena u njihovom statusu može biti od suštinskog značaja za globalni energetski sektor.
Pregovori o Ukrajini i dalje ostaju na dnevnom redu, a američke vlasti očigledno smatraju da bi prodaja Lukoilove imovine mogla poslužiti kao sredstvo pritiska ili motivacije za postizanje sporazuma. Međutim, pitanje je koliko su sve strane spremne na kompromise, s obzirom na trenutne tenzije i nesigurnost u regionu.
U međuvremenu, analitičari prate razvoj situacije sa posebnim interesovanjem, s obzirom na to da bi ishod ovih pregovora mogao imati dugoročne posledice ne samo za Rusiju, već i za globalno tržište nafte i energenata. Kako se približava novi rok, pažnja javnosti će biti usmerena ka tome kako će se situacija razvijati i koje korake će preduzeti različiti akteri na međunarodnoj sceni.
Sve u svemu, odlaganje prodaje Lukoilove imovine do aprila 2025. godine može se smatrati strateškim potezom Sjedinjenih Američkih Država u kontekstu složenih pregovora o Ukrajini, a razvoj situacije će se pratiti sa velikim interesovanjem na globalnom nivou.
