ZAGREB – Prosečna avgustovska neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.446 evra, što predstavlja nominalni porast od 0,6 odsto, dok je realni rast iznosio 0,5 odsto u poređenju sa julom. Ove podatke objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), naglašavajući da se radi o pozitivnim trendovima u platnom sistemu zemlje.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj pokazuje još veći rast. U odnosu na avgust 2024. godine, nominalno je viša za 9,2 odsto, dok je realno povećanje iznosilo 4,9 odsto. Ovi podaci ukazuju na kontinuirani rast plata, što može biti indikativno za poboljšanje ekonomske situacije u zemlji.
U okviru sektora, najznačajnije povećanje plata zabeleženo je u oblasti avio-prevoza, gde je prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom dostigla 2.430 evra. Ova cifra se izdvaja kao jedna od najviših u zemlji, što sugeriše na stabilnost i potencijal rasta ovog sektora, koji je značajan za hrvatsku ekonomiju.
DZS je takođe napomenuo da su plate u drugim industrijama takođe zabeležile rast, ali ne u tolikoj meri kao u avio-prevozu. Ovaj sektor, koji se oporavlja posle pandemije, igra ključnu ulogu u turističkoj industriji Hrvatske, koja je jedan od glavnih izvora prihoda za zemlju.
Kada se sagleda celokupna ekonomska slika, rast plata je dobar znak, jer može doprineti povećanju kupovne moći građana. To bi moglo dovesti do veće potrošnje, što bi dodatno podstaklo ekonomsku aktivnost i potencijalno dovelo do stvaranja novih radnih mesta.
Međutim, ekonomski analitičari upozoravaju da bi inflacija mogla uticati na realnu vrednost plata. U poslednjem periodu, Hrvatska se suočava sa izazovima vezanim za inflaciju, koja može umanjiti stvarnu kupovnu moć građana. U tom smislu, rast plata mora biti pažljivo usklađen sa inflacionim pritiscima, kako bi se osiguralo da građani zaista osete poboljšanje svojih finansijskih mogućnosti.
Pored toga, analitičari ističu da je važno pratiti kako se ovaj rast plata odražava na različite sektore. Na primer, sektori koji se oslanjaju na minimalne plate i nisku kvalifikaciju radne snage mogli bi imati koristi od povećanja plata, dok bi visoko kvalifikovani sektori mogli doživeti stagnaciju ili čak smanjenje plata ako se ekonomski pritisci nastave.
U ovom kontekstu, Državni zavod za statistiku je najavio da će nastaviti da prati trendove na tržištu rada i da će redovno izveštavati o promenama u visini plata i zaposlenosti. Ove informacije su od ključnog značaja za donosioce odluka, privrednike i građane, kako bi se adekvatno reagovalo na promene u ekonomskom okruženju.
U zaključku, prosečna neto plata u Hrvatskoj pokazuje pozitivan trend u avgustu 2025. godine, sa porastom kako na mesečnom, tako i na godišnjem nivou. Ipak, izazovi poput inflacije i potreba za prilagođavanjem sektora na tržištu rada i dalje ostaju ključni faktori koje treba uzeti u obzir. Sa stalnim praćenjem i analizom ovih trendova, Hrvatska može raditi na očuvanju i unapređenju ekonomskih pokazatelja koji će u budućnosti doprineti boljem standardu života njenih građana.
