ZAGREB – Prosečna neto plata u Hrvatskoj u julu 2025. godine iznosila je 1.437 evra, što predstavlja nominalni pad od 0,5 procenata u odnosu na jun, dok je realni pad bio 0,9 procenata, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS). Ovi podaci ukazuju na blagi pad plata u kratkoročnom periodu, iako se na godišnjem nivou situacija čini pozitivnijom.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj bila je nominalno viša za 9,3 procenata, a realno za 5 procenata u poređenju sa julom 2024. godine. Ovi podaci pokazuju da je, i pored kratkoročnog pada, generalni trend rasta plata prisutan kroz duži vremenski period.
U analizi plata po sektorima, DZS je istakao da je najviša prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom u julu 2025. godine isplaćena u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.353 evra. Ovaj sektor se ističe kao jedan od najplaćenijih, što može biti rezultat specifičnih veština i obuke potrebnih za rad u ovoj industriji.
Osim sektora avio-prevoza, i drugi sektori beleže značajne zarade, ali je avio-prevoz na vrhu liste. Ovaj trend rasta plata u avio-prevozu može biti povezan sa oporavkom turizma i povećanjem potražnje za putovanjima nakon globalnih ograničenja izazvanih pandemijom.
Statistika takođe ukazuje na to da je u mnogim sektorima bilo prilagođavanja plata kako bi se zadržali radnici i motivisali ih za ostanak u kompanijama koje se suočavaju sa izazovima tržišta rada. U vreme kada mnoge zemlje beleže nestašicu radne snage, poslodavci su spremniji da povećaju plate kako bi privukli i zadržali talentovane radnike.
U Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama, raste pritisak na plate zbog inflacije i rasta troškova života. U tom kontekstu, realni pad plata u junu može se posmatrati kao odgovor na ekonomske uslove koji utiču na kupovnu moć građana.
Pored avio-prevoza, sektori poput informacionih tehnologija i zdravstva takođe beleže visoke prosečne plate, što ukazuje na važnost ovih industrija za ekonomiju. Razvoj tehnologije i zdravstvene zaštite postaje sve značajniji, a potražnja za kvalifikovanim radnicima u ovim oblastima raste.
U međuvremenu, DZS je upozorio na to da iako su prosečne plate u porastu, nejednakosti i dalje postoje. Mnogi radnici, posebno u manjim mestima ili u sektorima sa nižim platama, i dalje se bore da zadovolje osnovne životne potrebe. To ukazuje na potrebu za daljim reformama i politikama koje bi se fokusirale na smanjenje ovih razlika.
Vlada Republike Hrvatske prepoznaje ove izazove i radi na implementaciji mera koje bi podržale rast plata i poboljšale životne uslove građana. Ove mere uključuju stimulacije za poslodavce koji povećavaju plate, kao i dodatne obuke i obrazovne programe kako bi se radnici mogli prilagoditi tržištu rada koje se brzo menja.
U zaključku, iako su podaci o platama u Hrvatskoj u julu 2025. godine pokazali blagi pad u kratkoročnom periodu, dugoročni trendovi ukazuju na rast i poboljšanje životnog standarda. S obzirom na izazove sa kojima se radnici suočavaju, važno je da se nastavi rad na politikama koje će obezbediti održiv rast plata i smanjenje ekonomske nejednakosti.
