ZAGREB – Prosečna novembarska mesečna neto plata u Hrvatskoj iznosila je 1.498 evra, što predstavlja nominalni porast od 1,9 odsto, a realni porast od 1,3 odsto u odnosu na oktobar tekuće godine. Ove podatke objavio je hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), koji prati i analizira ekonomske pokazatelje u zemlji.
Na godišnjem nivou, prosek neto plata u Hrvatskoj je značajno porastao, uz nominalno povećanje od 9,7 odsto, dok je realno povećanje iznosilo 5,7 odsto u poređenju sa novembrom 2024. godine. Ovi podaci ukazuju na stabilan trend rasta plata u zemlji, što može biti ohrabrujuće za radnike i potrošače.
Posebno zanimljiv aspekt izveštaja je da je najveća prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom za novembar 2025. godine, kao i prethodnih meseci, zabeležena u sektoru avio-prevoza, gde je iznosila 2.315 evra. Ovaj podatak ukazuje na to da sektori koji se bave međunarodnim prevozom i turizmom i dalje pružaju visoke zarade, što može privući radnu snagu u ovim oblastima.
U poređenju sa drugim sektorima, avio-prevoz se izdvaja po visini plata, dok su drugi sektori, poput maloprodaje i usluga, često na dnu lestvice kada je reč o visini zarada. Ova razlika može dovesti do migracije radnika ka sektorima sa višim platama, što može imati dugoročne posledice na tržište rada.
Dok se plate povećavaju, važno je napomenuti i inflaciju koja može uticati na realnu kupovnu moć građana. Iako nominalne plate rastu, realna plata, koja uzima u obzir inflaciju, može značiti da se potrošači ne osećaju nužno bogatijima. Prema nekim ekonomistima, potrebno je pratiti kako inflacija utiče na životni standard građana, jer povećanje plata ne garantuje automatski i bolji život.
U ovom kontekstu, vlada i ekonomski analitičari pozivaju na pažljivo praćenje ekonomskih indikatora kako bi se osiguralo da rast plata ne bude samo privremen, već da dovede do dugoročnog poboljšanja standarda života. Takođe, postoji potreba za strategijama koje će podržati razvoj sektora sa višim platama, ali i osigurati da se rast plata ne odvija na račun drugih važnih ekonomskih faktora.
Zanimljivo je da je Hrvatska, kao članica Evropske unije, podložna ekonomskim trendovima koji se dešavaju širom kontinenta. Očekuje se da će se u narednim mesecima pratiti kako globalni ekonomski uslovi, poput rasta kamatnih stopa ili promena u potražnji na tržištu rada, odraziti na lokalno tržište rada i plate.
Na kraju, treba napomenuti da je važnost ovih statističkih podataka ne samo u ekonomskoj analizi, već i u oblikovanju politika koje bi mogle uticati na radnike i njihovu budućnost. Očekuje se da će se sa daljim istraživanjima i analizama u narednim mesecima doći do jasnijih zaključaka o tome kako se plate u Hrvatskoj razvijaju i šta to znači za građane i privredu u celini.
Ukratko, dok su novembarske plate u Hrvatskoj zabeležile rast u odnosu na prethodne mesece, izazovi poput inflacije i razlika u platama među sektorima ostaju važni faktori koji će oblikovati ekonomski pejzaž zemlje u budućnosti.
