U Novom Sadu se održava protest srednjoškolaca koji se protive onlajn nastavi. Protest se odvija na jednoj od najprometnijih raskrsnica u gradu, kod Futoške pijace, kao i duž glavne saobraćajnice, Bulevara oslobođenja. Okupljeni su najavili da će protest trajati do 00:08 minuta, a atmosfera na skupu je živahna, sa muzikom, igrom i druženjem.
Predstavnici srednjoškolaca na ovom protestu ističu da onlajn nastava nije rešenje za obrazovanje. Njihovo nezadovoljstvo dolazi iz toga što smatraju da im je potrebna direktna interakcija sa profesorima i vršnjacima, a ne učenje putem ekrana. Tokom protesta, profesori koji su se obratili okupljenima ukazali su na to da ne znaju više šta da uče svoje đake, već da bi oni trebali da uče od njih. Ova izjava dodatno je pojačala stavove srednjoškolaca koji se protive trenutnom modelu obrazovanja.
Na samom skupu prisutni su imali priliku da uživaju u muzici koju sviraju različiti bendovi, dok su srednjoškolci igrali odbojku i karte. Pored toga, duž Bulevara oslobođenja postavljeni su štandovi sa hranom i pićem, što je dodatno doprinelo opuštenoj atmosferi.
Protest nije samo lokalnog karaktera; učestvuju i grupe srednjoškolaca iz drugih gradova koji su peške ili na biciklima doputovali u Novi Sad. Ovaj oblik solidarnosti među srednjoškolcima pokazuje da se nezadovoljstvo širi izvan granica samog grada. Skup je obezbeđen od strane policije koja prati situaciju kako bi se obezbedila sigurnost svih prisutnih.
Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Srbije, izjavila je da 93,3% srednjih škola u Srbiji funkcioniše normalno, dok je samo osam škola u potpunoj obustavi, što čini 0,4% od ukupnog broja. Takođe, istakla je da je 111 srednjih škola u nekom obliku obustave, što se odnosi na skraćene časove ili nemogućnost nekih nastavnika da drže časove. Ove brojke ukazuju na to da je većina škola stabilna i da se nastava odvija prema planu, dok su srednjoškolci na protestu izrazili suprotno mišljenje.
Na skupu su se čule različite poruke i zahtevi. Mnogi srednjoškolci ističu da se onlajn nastava ne može uporediti sa direktnim učenjem, gde se stvara dinamična interakcija između učenika i nastavnika. Zbog toga smatraju da je neophodno obezbediti povratak klasičnom modelu nastave, koji omogućava bolju socijalizaciju i razmenu mišljenja među mladima.
Uprkos različitim stavovima i percepcijama, protest je okupio veliki broj mladih ljudi koji su odlučili da se bore za ono što smatraju pravom na kvalitetnije obrazovanje. Njihova energija i entuzijazam doprinose stvaranju atmosfere solidarnosti i zajedništva među srednjoškolcima.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će nadležni reagovati na zahteve i poruke srednjoškolaca. Protest je pokazao da su mladi ljudi spremni da se bore za svoja prava i da traže rešenja koja će biti u njihovom interesu. Ovaj događaj može biti početak šireg pokreta koji bi mogao da utiče na obrazovni sistem u Srbiji, a reakcije javnosti i vlasti će biti ključne u narednim danima.
U svakom slučaju, protest srednjoškolaca u Novom Sadu pokazuje da su mladi ljudi svesni svojih prava i spremni da se bore za bolju budućnost, a njihovi zahtevi zasigurno zaslužuju pažnju i razmatranje od strane nadležnih institucija.
