Dvojica uglednih profesora sa Univerziteta u Novom Sadu, Miloš Jocić i Snežana Brkić, dekanica Medicinskog fakulteta, priveli su se u vrlo kratkom vremenskom intervalu, što je izazvalo zabrinutost i proteste među studentima i kolegama. Jocić je uhapšen tokom noći dok je nastojao da na blokadi raskrsnice zaštiti prolaznike od nasilništva, što je mnoge navelo da smatraju njegovo privođenje nerazumljivim. Sa druge strane, Snežana Brkić je privedena zbog optužbi za zloupotrebu službenog položaja i neosnovano povećanje plata.
Ova dešavanja su naišla na široku osudu akademske zajednice. Akademski plenum je upozorio da se radi o direktnoj represiji državnih vlasti prema profesorima koji se zalažu za studentske zahteve, što dodatno potresa čitav sistem visokog obrazovanja. U istom trenutku, mnogi zaposleni na Medicinskom fakultetu odlučili su da pređu u štrajk, a onlajn nastava za studente još uvek nije počela.
Ovakvi događaji postavljaju važno pitanje o autonomiji univerziteta i slobodi akademske zajednice. Povezivanje večernjih poteza protiv profesora sa širim kontekstom osipanja prava i sloboda visokoškolskih ustanova postaje sve očiglednije. Strah i nesigurnost među studentima i profesorima će se sigurno reflektovati na kvalitet obrazovanja i istraživačkog rada.
Osim toga, hajde da se osvrnemo na pozadinu ovih događaja. Svaka od ovih hapšenja nosi sa sobom priču o kašnjenju reformi i nezadovoljstvu u okviru obrazovnog sistema koji se suočava sa brojnim izazovima. uništavanje autonomije univerziteta može imati dugoročne posledice na sposobnost akademskih institucija da osuđuju nepravde i zagovaraju promene u društvu.
U ovom trenutku, studenti traže jasnoće i odgovore od svojih profesora. Mnogi na internetu dele svoja osećanja i misli, izražavajući podršku svojim profesorima, dok se s druge strane čuje i glas protiv nasilničkih ponašanja na protestima. Ovaj incident postaje simbol otpora prema represiji, ali i opomenu da se ne zaborave osnovne vrednosti akademske zajednice.
Budućnost ovih akademskih institucija sada je neizvesna. Postavlja se pitanje šta će biti sledeće. Da li će se nastaviti sa hapšenjima profesora i ograničavanjem njihovih prava? Koliko još pritisaka može izdržati akademska zajednica pre nego što dođe do ozbiljnijih turbulencija?
Pored trenutne situacije koja zahteva hitnu reakciju, važno je naglasiti da ovakvi incidenti ne bi trebali postati norma. Kako se sukob nastavlja, akademska zajednica mora ostati ujedinjena i jaka, jer jedino tako može odgovoriti na izazove koji dolaze. Ako se situacija ne reši u narednim danima, protesti i štrajkovi bi mogli postati sve učestaliji, a studenti i profesori se vuku u pravcu novog oblika solidarnosti.
Na kraju, važno je naglasiti da su ovakvi događaji alarmantni ne samo za univerzitete u Novom Sadu, već i šire, jer mogu postaviti precedent za slične postupke u drugim institucijama. Prosvetni i akademski radnici moraju osigurati da njihova sloboda i prava budu zaštićena kako bi se obezbedila budućnost visokog obrazovanja u Srbiji.
