Ilon Mask, američki preduzetnik i najbogatiji čovek sveta, izneo je danas kontroverznu tvrdnju na svojoj društvenoj mreži Iks, naglašavajući da će veštačka inteligencija i roboti u budućnosti zameniti sve poslove, čime će rad za ljude postati stvar izbora, a ne nužnosti. Ovaj komentar dolazi u svetlu nedavnih vesti o planovima kompanije Amazon da do 2033. godine zameni 600.000 svojih zaposlenih robotima.
Mask je uporedio budućnost rada sa procesom sadnje sopstvenog povrća, tvrdeći da će rad postati aktivnost koja donosi zadovoljstvo, slično kao što je uživanje u vrtlarstvu. Njegove reči izazvale su brojne reakcije, posebno među radnicima i sindikatima, koji se brinu o potencijalnim posledicama automatizacije na tržište rada.
Iako mnoge tehnološke kompanije i investitori veruju da će veštačka inteligencija brzo zameniti ljudske radnike, nezavisne studije sugerišu da će transformacija tržišta rada biti postepena. Prema analizi Međunarodne organizacije rada (ILO), čak jedna četvrtina svih poslova na globalnom nivou mogla bi da se značajno promeni pod uticajem veštačke inteligencije. Ipak, to ne znači nužno da će radnici postati nepotrebni.
Izveštaj ILO-a ističe da će mnogi radnici morati da prilagode svoje veštine i sadržaj posla kako bi se suočili sa promenama koje donosi tehnologija. Ova prilagodljivost će biti ključna kako bi se zadržali na tržištu rada i kako bi se iskoristile nove mogućnosti koje će nastati usled tehnološkog napretka.
U međuvremenu, stručnjaci upozoravaju da bi brz razvoj veštačke inteligencije mogao dovesti do značajnih promena u načinu na koji radimo. Mnogi poslovi, posebno oni koji zahtevaju rutinske i repetitivne zadatke, mogli bi biti zamenjeni automatizovanim sistemima. S druge strane, poslovi koji zahtevaju kreativnost, emocionalnu inteligenciju i međuljudske veštine verovatno će ostati u domenu ljudskih radnika.
Jedan od ključnih izazova s kojima se suočava radna snaga jeste potreba za obukom i prekvalifikacijom. Radnici će morati da se prilagode novim tehnologijama i razvoju veština koje su relevantne u eri veštačke inteligencije. Mnoge kompanije već prepoznaju ovu potrebu i ulažu u programe obuke koji će pomoći zaposlenima da se prilagode promenama.
Osim toga, Maskova izjava o radu kao izboru može otvoriti diskusiju o osnovnim pitanjima kao što su univerzalni osnovni dohodak i prava radnika u svetu kojem prete automatizacija i veštačka inteligencija. Mnogi se pitaju kako će izgledati društvo u kojem rad više nije nužan za preživljavanje, ali i kako će se obezbediti ekonomska sigurnost za sve.
U kontekstu ovih promena, važno je da se društvo aktivno uključi u diskusiju o budućnosti rada. Politike koje će oblikovati tržište rada u narednim decenijama moraju uzeti u obzir potrebe radnika i osigurati da svi imaju jednake mogućnosti za obuku i zapošljavanje.
U zaključku, dok se svet suočava sa izazovima koje donosi veštačka inteligencija i automatizacija, važno je da budemo otvoreni za promene, ali i da aktivno radimo na očuvanju prava radnika i pružanju prilika za razvoj i napredovanje. Kako tehnologija nastavlja da se razvija, tako će se i naš pristup radu morati prilagoditi, ali sa ciljem da osiguramo da nijedan radnik ne bude ostavljen po strani.
