Doktor interne medicine u penziji, Radiša Stanković (67) iz Negotina, postao je predmet skandala nakon što je optužen za seksualno uznemiravanje mlade medicinske sestre u Opštoj bolnici Vršac. Incident se dogodio 23. aprila 2021. godine, nedugo nakon što je Stanković započeo rad u bolnici. Mlada medicinska sestra, koja je nedavno završila medicinsku školu, prijavila je doktora policiji zbog njegovog neprimerenog ponašanja.
Prema informacijama iz Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu, Stanković je 30. aprila 2021. godine postigao sporazum o priznanju krivičnog dela, što je istog dana prihvatio i Osnovni sud u Vršcu. Okrivljenom je izrečena kazna zatvora od četiri meseca uz meru zabrane prilaska i komunikacije sa oštećenom na period od tri godine. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, posebno zbog prirode optužbi.
Mlada koleginica bila je izložena konstantnom uznemiravanju od strane doktora Stankovića od trenutka kada je počeo da radi u bolnici. On joj je često delio komplimente i nudio joj prevoz do posla. Incident koji je doveo do prijave dogodio se kada je Stanković pokušao da je dodirne neprikladnim komentarima, a zatim je pokušao da uđe u toalet u kojem se nalazila, što je sprečila druga medicinska sestra.
Tužilaštvo je, nakon saslušanja, predložilo sudu da Stankoviću odredi pritvor, ali je sud to odbio. Ova odluka izazvala je zabrinutost, te je tužilaštvo uložilo žalbu. Pet dana nakon što je sud odbio pritvor, Stanković je priznao krivično delo koje mu se stavljalo na teret.
Ovaj incident nije prvi put da je Stanković bio u središtu kontroverzi. Ranije je bio optuživan za pedofiliju u Negotinu, gde je navodno plaćao seksualne usluge dvema devojčicama koje su tada imale po 14 godina. Ove informacije dodatno su potvrdile zabrinutost javnosti o njegovom ponašanju i sposobnosti da obavlja rad u medicinskoj profesiji.
Slučaj doktora Stankovića otvorio je važnu diskusiju o seksualnom uznemiravanju u zdravstvenim ustanovama i o tome kako se takve situacije često previđaju ili bagatelizuju. Mnoge žene u medicinskoj profesiji suočavaju se sa sličnim problemima, ali često se ne odlučuju da prijave zlostavljanje zbog straha od posledica ili nedostatka poverenja u institucije.
Važno je naglasiti da su svi zaposleni u zdravstvenom sektoru dužni da se ponašaju profesionalno i sa poštovanjem prema svojim kolegama. Seksualno uznemiravanje ne sme biti tolerisano, a institucije bi trebale da obezbede sigurno i podržavajuće radno okruženje za sve zaposlene, posebno za mlađe kolege koje su često najranjivije.
Ovo nije samo pravno pitanje, već i pitanje etike i morala u zdravstvenom sektoru. Slučaj doktora Stankovića podseća nas na potrebu za strožim pravilima i procedurama kada je reč o prijavljivanju i rešavanju slučajeva seksualnog uznemiravanja. Takođe, potrebno je raditi na edukaciji svih zaposlenih o tome kako prepoznati i reagovati na ovakve situacije.
U svetlu ovog incidenta, važno je da se osnaže žrtve seksualnog uznemiravanja i da se stvore mehanizmi koji će im omogućiti da se osećaju sigurno kada prijavljuju takve slučajeve. Samo kroz otvorenu diskusiju i promenu kulture u zdravstvenim ustanovama možemo stvoriti okruženje gde su svi zaposleni zaštićeni i poštovani.
