U Srbiji se suočavamo sa ozbiljnim problemima na tržištu rada, kao što su nezakoniti otkazi, neisplaćene zarade, mobing i nedovoljna zaštita uzbunjivača. Iako su zakoni na snazi, njihova primena je često spora, selektivna i obeshrabrujuća za radnike koji pokušavaju da zaštite svoja prava.
Olga Vučković Kićanović, pravnica i stručnjakinja za radno pravo, ističe u razgovoru za Euronews Srbija da radni sporovi mogu trajati i do pet godina, a čak i kada zaposleni na kraju dobiju spor, suočavaju se sa novim izazovima, uključujući netrpeljivost kolega i finansijske posledice po firme. „Sudska praksa se menja u korist poslodavaca, a sistem nije spreman da efikasno odgovori na zahteve radnog prava“, naglašava ona.
Prema njenim rečima, najčešći problemi su otkazi i neisplata zarada, a mobing i diskriminacija su takođe prisutni. Uzbunjivači, koji bi po zakonu trebalo da imaju zaštitu, često ostaju nezaštićeni. „Najveći problem je nedostatak društvene svesti o važnosti poštovanja radnih prava“, dodaje Vučković Kićanović.
Ona ukazuje na to da, iako Zakon o radu propisuje hitno rešavanje radnih sporova, stvarnost je drugačija. „Nekada je postojala norma da sporovi traju najduže šest meseci, ali je to izbrisano 2014. godine. U praksi, ti postupci traju u proseku oko pet godina“, objašnjava ona. Zaposleni često odlaze u penziju pre nego što se postupci završe, a oni koji dobiju spor suočavaju se sa retroaktivnom isplatom, što može dovesti do ozbiljnih finansijskih problema za poslodavce.
Pored toga, kada se zaposleni vrati na posao nakon dobijenog spora, to često izaziva animozitet među kolegama. „On dobija značajan iznos, ali to izaziva tenzije, iako nije kriv za dugotrajnost postupka“, ističe Vučković Kićanović.
Jedan od ključnih uzroka sporosti pravosudnog sistema u ovoj oblasti je nedostatak specijalizovanih sudova i stručnih kadrova za radno pravo. „Radno pravo je specifična pravna materija, a često su tužioci opšte prakse koji nisu dovoljno upoznati sa ovom tematikom, što dovodi do odugovlačenja i pogrešnih presuda“, dodaje ona.
Iako su ranije presude uglavnom bile u korist zaposlenih, u poslednje vreme sudovi sve češće presuđuju u korist poslodavaca. „Pre par godina 90% presuda je bilo u korist zaposlenih, ali se ta praksa menja, naročito kada su u pitanju otkazi“, kaže Vučković Kićanović, objašnjavajući da sada Vrhovni sud smatra da je dovoljno ispoštovati zakonsku proceduru.
Rast broja tužbi za mobing ukazuje na povećanu svest zaposlenih, ali i na mogućnost zloupotrebe prava. Vučković Kićanović naglašava da se povećanje broja tužbi može posmatrati i kao pozitivan znak, ali i kao signal za moguće zloupotrebe koje se često dešavaju iz materijalnih razloga.
Na pitanje o standardima EU vezanim za radna prava, ona odgovara da je Srbija „na pola puta“. „Najosnovnije još nije rešeno – kod nas se zaposlenim smatra samo onaj u stalnom radnom odnosu, dok se radno angažovana lica ne prepoznaju u zakonu“, objašnjava ona.
Na kraju, Vučković Kićanović ističe potrebu za preciznijom regulacijom prava na štrajk, posebno u svetlu aktuelnih protesta i solidarnosti među sindikatima. „Generalni štrajk nije dovoljno jasno zakonski uređen, a posebno je problematičan štrajk solidarnosti, koji se sve češće pojavljuje, a pravno je potpuno nedefinisan“, zaključuje ona.
S obzirom na sve navedeno, jasno je da Srbija mora učiniti značajne korake ka unapređenju zaštite radnih prava i efikasnijem pravosudnom sistemu kako bi se obezbedila pravičnost za sve zaposlene.
