Više od polovine zaposlenih u Nemačkoj, tačnije 53 odsto, izrazilo je želju da rade manje sati nedeljno, prema rezultatima ankete koju je sprovela Nemački savez sindikata (DGB). U istraživanju je 40 odsto ispitanika navelo da je zadovoljno trenutnim brojem radnih sati, dok je samo 7 odsto reklo da bi želelo da radi više. Ovi podaci su objavljeni u nedelju, a anketa je sprovedena od januara do maja 2023. godine, obuhvativši 4.018 zaposlenih putem telefonskih intervjua, prenosi nemački list Špigel.
Jedan od glavnih uzroka zbog kojih zaposleni ne mogu da smanje radne sate su radni procesi, izjavilo je 63 odsto ispitanika. Ovo ukazuje na to da mnogi radnici osećaju pritisak zbog svojih obaveza i očekivanja na radnom mestu, što ih sprečava da uživaju u većem slobodnom vremenu. Pored toga, samo 11 odsto anketiranih smatra da imaju dovoljnu podršku od svojih poslodavaca u pogledu fleksibilnosti radnog vremena.
Ovi rezultati dolaze u trenutku kada se u Nemačkoj sve više govori o važnosti ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Pitanje radnog vremena postaje sve važnije, posebno u svetlu postpandemijske realnosti i promena u radnim praksama širom sveta. Mnogi radnici traže načine da smanje stres i poboljšaju kvalitet svog života, a smanjenje radnih sati često se navodi kao jedno od rešenja.
U istom istraživanju, 68 odsto ispitanika je izrazilo zabrinutost zbog preopterećenosti poslom. Ove brojke ukazuju na sve veću potrebu za boljim uslovima rada i podrškom zaposlenima. Sindikati u Nemačkoj stalno se bore za poboljšanje radnih prava i uslova, a rezultati ove ankete mogli bi dodatno podstaći te napore.
Još jedan zanimljiv podatak je da su mlađi zaposleni, posebno oni u uzrastu od 18 do 29 godina, najviše izrazili želju za smanjenjem radnih sati. Ova generacija radnika često traži fleksibilnije radne aranžmane koji im omogućavaju da bolje usklade svoj profesionalni i privatni život. Pored toga, mnogi od njih se suočavaju sa visokim troškovima života, što dodatno komplikuje njihovu situaciju.
Uprkos želji za smanjenjem radnih sati, mnogi zaposleni se suočavaju sa strahom od gubitka posla ili smanjenja plata ukoliko bi se smanjio broj radnih sati. Ovaj strah može biti posebno izražen u sektoru usluga i proizvodnje, gde je konkurencija jaka, a zahtevi na radnom mestu visoki. Ovo može dovesti do toga da zaposleni ostanu u situacijama koje im ne odgovaraju, što može negativno uticati na njihovu produktivnost i zadovoljstvo poslom.
Zaposleni takođe naglašavaju potrebu za boljom komunikacijom s poslodavcima. Mnogi smatraju da bi otvoreniji dijalog o radnim uslovima i očekivanjima mogao pomoći u postizanju bolje ravnoteže između poslovnog i privatnog života. Sindikati pozivaju na veći angažman poslodavaca u ovom procesu, kako bi se stvorili uslovi koji će omogućiti zaposlenima da se osećaju slobodnije da traže promene u svojim radnim aranžmanima.
U svetlu ovih nalaza, mnogi analitičari smatraju da bi Nemačka mogla da razmotri uvođenje novih zakona koji bi regulisali radno vreme i omogućili veću fleksibilnost. Ovo bi moglo uključivati smanjenje standardnog radnog vremena ili podršku firmama koje omogućavaju skraćene radne nedelje. Na ovaj način, zaposleni bi imali priliku da uživaju u boljoj ravnoteži između poslovnog i privatnog života, što bi dugoročno moglo dovesti do veće produktivnosti i zadovoljstva na radnom mestu.
U zaključku, rezultati ove ankete jasno pokazuju da su zaposleni u Nemačkoj spremni da traže promene u svojim radnim uslovima. Kako se svet rada menja, tako se i očekivanja zaposlenih razvijaju, a poslodavci će morati da se prilagode tim promenama kako bi zadržali svoje radnike i obezbedili produktivno radno okruženje.
