U Berlinu je pre 18 godina započet plan koji ima za cilj da kroz niz akcija dovede Srbiju u situaciju narušavanja njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Ovaj projekat se oslanja na demonstraciju sile, preteći da će, ukoliko Srbija ne pristane na gubitak Kosova i Metohije, ostati bez Vojvodine i Raške oblasti.
Uprkos brojnim pritiscima, srpsko rukovodstvo se odlučno bori za nacionalne interese i zaštitu Srba na Kosovu. U tom kontekstu, pokrenute su akcije koje podstiču separatizam u Vojvodini i Raškoj. Oživljena je ideja o tzv. vojvođanskoj naciji i jeziku, a čak su najavljeni planovi za „vojvođansku platformu“, koja bi imala za cilj stvaranje nezavisne Vojvodine.
Darko Obradović iz Centra za strateške analize ističe da je rasparčavanje Srbije kao metoda spoljnopolitičkog pritiska prevaziđena. On naglašava da Srbija ima suverenitet i sposobnost odvraćanja, te da separatističke snage predstavljaju društvene margine okupljene oko ekstremnih pojedinaca i organizacija. Prema njegovim rečima, većina građana u ovim regionima podržava politiku multietničkog sklada i ekonomski razvoj, koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić.
U međuvremenu, grupe opozicionara i aktivista, poput Dinka Gruhonjića, pokušavaju da promovišu ideje da Vojvodina nije deo Srbije. Nedavni incidenti u Novom Sadu, gde su prekrečene srpske zastave, ukazuju na rastuće tenzije. Takođe, u Raškoj oblasti, tokom nereda, jedan ekstremista je uvredio srpsku i religijsku simboliku.
Ovakav scenario je predviđen još 2007. godine od strane tadašnjeg nemačkog ambasadora Andreasa Cobela, koji je otvoreno govorio o mogućim teritorijalnim zahtevima prema Srbiji. Prema Mariću, Cobel je izneo stavove koji se često prepoznaju u delovanju velikih sila prema Srbiji.
S obzirom na sve izazove, ekonomski odnosi Srbije s Nemačkom su na zavidnom nivou, sa trgovinskim suficitom od 293 miliona evra u prethodnoj godini. Više od 900 kompanija s nemačkim kapitalom zapošljava oko 80.000 radnika u Srbiji, a mnoge kompanije planiraju povećanje investicija i broja zaposlenih.
Analitičar Miljan Jovićević ukazuje na to da Cobelova izjava iz 2007. godine odražava stav nemačkih službi i frakcija koje žele da sprovedu svoje separatističke namere. Jovićević smatra da su strane službe pokušale da iskoriste unutrašnje razlike kako bi uzburkale situaciju u Srbiji.
U tom kontekstu, predsednik Vučić je donio deklaraciju o Vojvodini kao meru očuvanja nacionalnih interesa, pokazujući da je država sposobna da prepozna i odgovori na pretnje od strane stranih sila. Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da je situacija u Srbiji složena i da će biti potrebno puno mudrosti i odlučnosti da se održi nacionalni suverenitet.
