Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u trećem kvartalu 2025. godine iznosio je 2,0% u odnosu na isti period prethodne godine, što je danas objavio Republički zavod za statistiku. Ovi podaci ukazuju na stabilan ekonomski rast, koji je, prema analitičarima, rezultat nekoliko faktora. Desezonirana serija podataka pokazuje da je bruto domaći proizvod porastao i za 0,6% u odnosu na prethodni kvartal.
Analizirajući rezultate po sektorima, najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u industriji i snabdevanju vodom, kao i upravljanju otpadnim vodama, sa rastom od 2,9%. Sektor informisanja i komunikacija beleži još snažniji rast od 6,0%. Ovi sektori su očigledno postali ključni pokretači ekonomije, što može biti rezultat investicija i inovacija koje su unapredile proizvodne procese i usluge.
Međutim, postoje i negativni trendovi. Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, koji je opao za 11,7%, kao i u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu, gde je zabeležen pad od 0,2%. Ovi podaci ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju ovi sektori, što može biti posledica smanjenog ulaganja ili promene u potražnji.
Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u trećem kvartalu 2025. godine, realni rast je zabeležen kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, koji su porasli za 3,4%. Takođe, izdatci za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID) su porasli za 3,6%, dok su izdatci za finalnu potrošnju države porasli za 3,9%. Ovi podaci ukazuju na rast potrošnje, što je pozitivan signal za ekonomiju, jer je potrošnja jedan od ključnih faktora ekonomskog rasta.
Izvoz robe i usluga porastao je za 4,2%, dok je uvoz robe i usluga zabeležio rast od 5,2%. Ovi podaci ukazuju na sve veću integraciju u globalne lance snabdevanja, kao i na povećanu domaću potražnju za stranim proizvodima i uslugama.
S druge strane, realni pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva, koji je iznosio 2,1%. Ovaj podatak može biti zabrinjavajući, jer investicije u osnovna sredstva često predstavljaju ključni faktor za dugoročni ekonomski rast. Pad investicija može ukazivati na neizvesnost među preduzetnicima ili na nedostatak povoljnih uslova za investiranje.
U svetlu ovih rezultata, ekonomski analitičari ističu da bi vlada trebalo da razmotri strategije za podsticanje investicija i osnaživanje sektora koji beleže pad. Moguće mere uključuju poreznu politiku koja bi stimulisala ulaganja, kao i podršku inovacijama i razvoju infrastrukture, posebno u sektorima koji su pokazali slabiji učinak.
U zaključku, podaci o BDP-u za treći kvartal 2025. godine ukazuju na stabilan ekonomski rast, ali i na izazove koji se moraju prevazići kako bi se obezbedio održiv ekonomski razvoj. Monitoring ovih trendova i pravovremeno reagovanje na promene ključno je za dalji napredak ekonomije. U narednim mesecima, pažnja će biti usmerena na to kako će se ovi trendovi razvijati i kakve će mere biti preduzete kako bi se osigurao pozitivan pravac rasta.
