Prosečna bruto zarada u Srbiji za februar 2023. godine iznosila je 142.908 dinara, dok je prosečna neto zarada, koja se isplaćuje radnicima, iznosila 103.519 dinara. Ove podatke je objavio Republički zavod za statistiku, što ukazuje na kontinuirani trend rasta plata u zemlji.
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, bruto zarada je povećana za 9,4%, dok je neto zarada porasla za 8,9%. Ovi podaci su od značaja s obzirom na to da pokazuju kako se ekonomska situacija u zemlji postepeno poboljšava, uprkos izazovima sa kojima se Srbija suočava u poslednjih nekoliko godina.
Analitičari ističu da je rast plata rezultat kombinacije više faktora. Prvo, povećanje minimalne plate, koja je u 2022. godini povećana sa 35.000 na 40.000 dinara, doprinelo je opštem rastu plata u privatnom sektoru. Takođe, mnoge kompanije su, kako bi privukle i zadržale radnu snagu, bile primorane da povećaju plate, naročito u sektorima gde je radna snaga oskudna.
U sektoru informacionih tehnologija, prosečne plate su i dalje znatno iznad republičkog proseka. Na primer, u IT industriji, prosečna neto zarada može dostići i do 150.000 dinara, što ovu oblast čini jednim od najatraktivnijih za mlade stručnjake. Ovaj sektor je takođe jedan od ključnih pokretača rasta srpske ekonomije, s obzirom na to da privlači strane investicije i pomaže u razvoju inovativnih tehnologija.
Međutim, analitičari upozoravaju na to da, iako rast plata može izgledati pozitivno, inflacija i troškovi života takođe rastu. U februaru 2023. godine, inflacija u Srbiji je dostigla nivo od 12,5%, što znači da realna kupovna moć građana ne raste u istom tempu kao i plate. Ovo može dovesti do osećaja nezadovoljstva među građanima, jer im rast plata ne omogućava značajnije poboljšanje životnog standarda.
Kada se govori o sektorima sa najvišim platama, pored IT-a, značajnu ulogu igraju i finansijski sektor, kao i sektor telekomunikacija. U ovim oblastima, prosečne plate često premašuju 120.000 dinara, dok su u nekim slučajevima i znatno više, što doprinosi sve većim razlikama u platama među različitim industrijama.
S druge strane, sektori kao što su poljoprivreda i građevinarstvo beleže znatno niže prosečne plate, koje se kreću između 70.000 i 80.000 dinara, što ukazuje na to da su zaposleni u ovim oblastima često suočeni sa izazovima u postizanju finansijske stabilnosti.
Vlada Srbije je najavila različite mere kako bi se podržao rast plata i smanjila razlika u platama među sektorima. Ove mere uključuju povećanje subvencija za zapošljavanje, kao i podršku malim i srednjim preduzećima, koja su okosnica srpske ekonomije.
U svetlu ovih podataka, važno je napomenuti da će se u narednim mesecima očekivati dalji rast plata, ali i nastavak inflacionih pritisaka koji bi mogli uticati na realnu kupovnu moć građana. Ekonomisti sugerišu da bi vlada trebala da usmeri pažnju na smanjenje inflacije i poboljšanje poslovnog okruženja kako bi se osigurao održiv ekonomski rast i rast plata.
Na kraju, iako su podaci o rastu plata ohrabrujući, realnost je da mnogi građani i dalje osećaju pritisak svakodnevnog života, što naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom u rešavanju ekonomskih izazova u Srbiji. Očekuje se da će se u narednim mesecima nastaviti debata o tome kako najbolje podržati ekonomski rast i poboljšati životni standard svih građana.
