Rast cena energije u Evropskoj uniji postao je alarmantan problem koji je ukazao na ranjivost ovog tržišta prema globalnim poremećajima, kao i na potrebu za reformom trenutnog sistema. Kupci su se suočili sa značajnim poskupljenjima koja su ukazala na zastoje u snabdevanju, manipulacije dominantnih snabdevača i spoljnih rizika, kao što su šokovi u snabdevanju gorivom. Jedan od ključnih zaključaka je da je trenutni dizajn tržišta električne energije zastareo i predstavlja prepreku za dugoročnu stabilnost snabdevanja po prihvatljivim cenama.
Trenutna pravila energetskog tržišta datiraju iz pre skoro 30 godina, kada su energetski sistemi bili mnogo drugačiji. Tada se sistem oslanjao na velika konvencionalna postrojenja, dok je današnja stvarnost karakterisana povećanjem udela obnovljivih izvora energije, kao što su vetroelektrane i solarne elektrane. Ove promene zahtevaju podršku sistemima za skladištenje energije, čija izgradnja je još uvek u povoju. Digitalna rešenja omogućavaju veću moć kupcima i omogućavaju distribuiranu proizvodnju električne energije, što menja strukturu snabdevanja i potrošnje.
Iako postoji hitna potreba za razvojem novog, održivog energetskog sistema, mnogo se toga još uvek oslanja na zastarele pretpostavke. Na primer, tržišni trošak energije se i dalje zasniva na marginalnim cenama, iako su mnogi obnovljivi izvori energije u suštini besplatni. Insistira se na plaćanju nuklearne i obnovljive energije po cenama koje su određene fosilnim gorivima, što izaziva dodatne probleme u određivanju cena.
Pored toga, današnja pravila podrazumevaju konkurenciju između različitih tehnologija, koje imaju različite troškove i uloge u sistemu. Upoređivanje troškova skladištenja energije iz reverzibilnih hidroelektrana sa troškovima solarnih panela nije jednostavno, jer se radi o tehnologijama koje zahtevaju različite vremenske okvire za izgradnju i operaciju. Prva vrsta postrojenja ima dugoročan uticaj na životnu sredinu i trajnost, dok druga može biti brza i fleksibilna, ali sa ograničenim operativnim vremenom.
U svetlu skoka cena, pažnja se fokusira na kratkoročno tržište, ali se postavlja pitanje koliko dugo će cene na ovom tržištu moći da stimulišu investicije za infrastrukturu koja zahteva dugoročne planove. Kapitalno intenzivne investicije, poput elektrana i električnih mreža, zahtevaju stabilne i predvidljive prihode. Dizajn tržišta mora obezbediti investitorima pristup dugoročnim prihodima i pravilno postaviti cene za usluge stabilnosti mreže, umesto da se sve ujednači u jednu cenu energije.
S obzirom na trenutnu situaciju, skokovi cena mogu dovesti do bankrota trgovaca i snabdevača, energetskog siromaštva i društvenih nemira. Takođe, može doći do preokreta u vladinim politikama koje su usmerene ka održivosti. Tržište energije je složen sistem koji zahteva harmonizaciju različitih elemenata kako bi se osiguralo sigurno i pristupačno snabdevanje električnom energijom.
S obzirom na povećanje udela obnovljivih izvora, raste i potreba za dodatnim uslugama koje bi nadoknadile razlike između energije kao robe i fizičke realnosti. Udeo ovih pomoćnih usluga će rasti, a njihova cena će postati dominantna na tržištu.
U proteklim mesecima, pojedine članice EU su pozvale na reviziju dizajna tržišta, ali ACER je u svojoj preliminarnoj proceni podržao trenutni model, zanemarujući očigledne nedostatke. Potrebne su stvarne promene koje će omogućiti razvoj održivog energetskog sistema.
Zastarjeli temelji trenutnih tržišta zahtevaju promišljanje i konkretne odluke kako bi se osigurala uspešna energetska tranzicija i izgradila održiva budućnost. Održavanje starih pretpostavki može dodatno štetiti i ometati razvoj energetskog sektora, što bi moglo imati dugoročne posledice po ekonomiju kontinenta.
