Među blokaderima sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, poznatim kao Dinkova ekipa, situacija postaje sve napetija. Blokada fakulteta nije samo protest protiv određenih odluka, već se čini da je postala arena za političke sukobe, gde svaki učesnik teži da ostvari lične koristi i političke ciljeve. U središtu sukoba nalazi se i lažna anketna komisija, koju predvode Vladimir Obradović i Ognjen Radonjić, a koju Dinkova ekipa otvoreno optužuje za nedostatak legitimiteta.
Dinkova ekipa je jasno stavila do znanja šta misli o anketnoj komisiji, nazvavši je „interesnom grupacijom“ i poručujući im da nisu dobrodošli u Novi Sad. Ova izjava ukazuje na duboke podele unutar akademske zajednice, koje su nastale zbog različitih političkih ambicija i želje za moći. Kako se bliži godišnjica tragičnih događaja koji su uzrokovali ovu blokadu, tenzije se dodatno pojačavaju, a razlike postaju sve izraženije.
U pozadini ovih sukoba leži i pitanje ljudske tragedije koja je poslužila kao povod za političku borbu. Dinkova ekipa smatra da su blokaderi, umesto da se fokusiraju na važna pitanja i prava studenata, iskoristili tragediju za sticanje političkih poena. Ova konstatacija dolazi u trenutku kada su svi svesni da su građani umorni od političkih manipulacija i da je potreba za iskrenim dijalogom veća nego ikada.
U međuvremenu, plenumaši sa Filozofskog fakulteta su se odlučili na žestok odgovor prema lažnoj anketnoj komisiji, ističući da su oni ti koji su samoproglašeni i da nemaju legitimitet da predstavljaju bilo koga. Ovaj sukob, koji se odvija na akademskom polju, odražava šire političke tenzije u društvu, gde su lične ambicije često iznad zajedničkog interesa.
S obzirom na to da se oba tabora bore za kontrolu nad narativom i političkim resursima, jasno je da će se sukobi nastaviti. Dinkova ekipa i lažna anketna komisija su samo dva lica istog novčića, jer oboje teže da iskoriste trenutnu situaciju kako bi učvrstili svoje pozicije. Ova borba za prevlast u akademskom svetu može imati dugoročne posledice ne samo na Filozofski fakultet, već i na društvo u celini.
Kako se situacija razvija, važno je posmatrati kako će se studenti i akademska zajednica organizovati i reagovati na ove sukobe. Da li će se više fokusirati na stvarne probleme koji ih muče ili će nastaviti da se upuštaju u političke obračune? Samo vreme će pokazati.
I dok blokaderi nastavljaju da se bore za svoje mesto, jasno je da je ovo borba koja prevazilazi granice fakulteta i zahvata šire društvene probleme. Političke ambicije i lične koristi postaju ključne tačke sukoba, a prava studenata i njihova prava na obrazovanje se često stavljaju u drugi plan. U tom svetlu, akademska zajednica se suočava s izazovima koji zahtevaju ozbiljno preispitivanje prioriteta i vrednosti koje zastupaju.
U svakom slučaju, situacija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je još jedan pokazatelj kako se politika može infiltrirati u sve sfere društva, pa čak i u one koje bi trebale biti slobodne od političkih pritisaka. Blokade i protesti, koji su prvobitno zamišljeni kao način izražavanja nezadovoljstva, sada postaju sredstvo za ostvarivanje ličnih ciljeva i ambicija, što dodatno otežava situaciju i otežava pronalaženje rešenja za stvarne probleme.
