Ekonomisti ističu da bi rastuće cene nafte i gasa mogle dodatno pogurati inflaciju u evrozoni, što već utiče na tržišta koja su počela da anticipiraju rizik od povećanja kamatnih stopa tokom 2026. godine. Ova situacija dolazi nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa da se vojna kampanja protiv Irana bliži kraju, što je izazvalo značajne promene na tržištu nafte.
Na konferenciji za novinare, Tramp je izjavio da su američke i izraelske vojne snage postigle brz napredak u operacijama protiv Irana. On je naglasio da Sjedinjene Američke Države neće dozvoliti poremećaje u globalnom snabdevanju energentima, posebno kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku za transport nafte. U ponedeljak, cena sirove nafte West Texas Intermediate (WTI) zabeležila je dramatičan pad sa 119 dolara po barelu na ispod 90 dolara, što predstavlja promenu od više od 30 dolara u manje od 24 sata.
Iako su cene nafte doživele značajan preokret, prenos veleprodajnih cena na maloprodajne cene goriva nije trenutan, što dovodi do toga da potrošači u Evropi još uvek ne vide olakšanje na benzinskim pumpama. Prema podacima platforme Fuel, benzin i dizel zadržali su visoke cene u velikim evropskim gradovima. U Milanu, litra bezolovnog benzina 95 košta 1,89 evra, dok dizel iznosi 2,10 evra. U Parizu, benzin je nešto skuplji (1,92 evra), dok je dizel jeftiniji (2,06 evra). Frankfurt beleži najviše cene, gde benzin košta 2,12 evra, a dizel 2,19 evra po litru.
Sven Jari Sten, glavni evropski ekonomista banke Goldman Sachs, naglašava da je iranski sukob najočigledniji u kontekstu rasta cena energenata, naročito zbog toga što je većina evropskih zemalja neto uvoznik nafte i gasa. Goldman Sachs procenjuje da rast cena nafte od 10% može povećati ukupnu inflaciju u evrozoni za oko 0,3%. Međutim, upozoravaju na nelinearne efekte koji bi mogli dodatno pojačati inflacione pritiske, posebno ako cene gasa ostanu visoke.
Ruben Segura-Kajuela, glavni evropski ekonomista banke Bank of America, predstavio je tri moguća scenarija u vezi sa budućim kretanjem cena energenata. Prema najverovatnijem ishodu, cena nafte bi se mogla stabilizovati na oko 80 dolara po barelu, dok bi cena gasa na holandskom TTF čvorištu iznosila oko 50 evra po megavat-satu tokom otprilike dva meseca. U tom slučaju, inflacija u evrozoni bi kratkoročno dostigla vrhunac od 2,5% u martu i aprilu, a do kraja leta bi se vratila ispod 2%. Rast BDP-a bio bi oko 1% u 2026. godini.
U slučaju snažnijeg šoka, sa cenom nafte od 100 dolara i gasom od 60 evra po megavat-satu, inflacija bi u 2026. godini mogla iznositi oko 2,4%, sa vrhuncem iznad 3% u drugom tromesečju. BDP bi usporio na oko 0,8%, a povratak na ciljanu inflaciju od 2% mogao bi biti odložen do 2027. godine. Treći scenario predviđa dugotrajniji poremećaj na energetskom tržištu, gde bi inflacija mogla dostići 2,5%.
Majkl Saunders, viši ekonomski savetnik u Oxford Economics, upozorava da pretnja nije samo u visini cena nafte, već i u kredibilitetu centralnih banaka da apsorbuju šok bez reakcije. Nekadašnje pravilo o ignorisanju inflacije izazvane rastom cena energenata više ne važi. Novi pristup zahteva suzbijanje rizika od prelaska cenovnih šokova na šira inflaciona očekivanja.
Finansijska platforma Polymarket procenjuje da postoji 42% verovatnoće da će ECB povećati kamatne stope u 2026. godini, što je značajan porast u odnosu na 12% pre početka iranskog sukoba. Ova promena ukazuje na to kako su se očekivanja tržišta dramatično promenila, s obzirom na rizik da energetska inflacija može ponovo podići ukupnu inflaciju u evrozoni iznad 3% u narednim mesecima. Investitori se sve više osiguravaju od scenarija u kojem bi ECB mogla biti primorana da pooštri monetarnu politiku umesto da smanjuje kamatne stope.
