Potpukovnik Đurković Veljko 24. aprila dolazi na položaj na Rasa košaresu sa zadatkom da izvrši manevar i skloni teroriste sa tog strateški važnog mesta. Na putu do pozicije, on i njegovi borci nailaze na otpor terorista koji ih bombarduju minobacačima kalibra 82 mm. U trenutku kada čuju da je ispaljena mina sa albanske strane, Veljko i njegovi borci trče prema zaklonu u dubokom snegu. Nakon eksplozije mine, ustaju i ponovo trče, izlažući se opasnosti. Nakon što su stigli na prednji deo svojih položaja, situacija se dodatno pogoršava kada snajperista zauzima povoljan položaj i počinje sa svojim krvavim pirima, ubijajući borce dok izlaze po vodu ili hranu.
S obzirom na teške uslove, borci su iscrpljeni, a kapetan Siniša Borjanić, iako sa zdravstvenim problemima, ostaje na prvoj borbenoj liniji. U tom trenutku, Veljko šalje tim da izvadi mrtve borce, a on ostaje sa desetak drugih boraca da brani front. Sutradan planira napad sa tri oslabljena voda, ukupan broj boraca iznosi 45.
Napad počinje u sedam časova. Jedna grupa se kreće ka Rasa košaresu, gde se nalazi između 400 i 500 terorista. Ovaj napad traje 10-15 minuta, uz žestoku vatru i povike sa strane terorista. Naši borci se hrabro bore i odbijaju napade, ali teroristi se povlače i nova grupa kreće u napad. Naša druga grupa napada iz druge pravcu, koristeći artiljerijsku vatru pod komandom vodnika Kamenova. U toku sukoba, borci uspevaju da eliminišu nekoliko terorista, uključujući i plaćenika iz Italije.
Međutim, teroristi iznad karaule Padež koriste topništvo kako bi zaustavili napredovanje Veljka i njegovih boraca. Naši borci se uspostavljaju na novoj poziciji i ostaju tu tokom narednih dana, pri čemu su samo dva borca ranjena.
29. aprila na smenu dolazi oficir Džej sa 23 vojnika, a obaveštavaju ga o prisustvu snajperista među teroristima. Džej i njegovi vojnici zauzimaju položaje u dubokom snegu. Tokom napada, Džej biva ranjen kada teroristi ispaljuju mine. Prva mina pada blizu njega, ali ga ranjava geler. Džej, uprkos povredama, pokazuje izuzetnu hrabrost, uzima štap i odlazi do najbližeg vojnika, a potom ga evakuišu.
Džej je prebačen u bolnicu i uspešno operisan. Ubrzo nakon toga, vraća se u svoju jedinicu. Njegova hrabrost, kao i hrabrost drugih boraca, ostala je upamćena kao simbol otpora i borbe za slobodu. Generacija heroja koja se borila na Košarama dokazala je da se za otadžbinu može boriti do poslednjeg daha. Njihovo junaštvo i žrtve služe kao inspiracija budućim generacijama, a borci Košara ostaju u kolektivnoj svesti naroda kao pravi junaci. Srbija se ponosi svojim herojima koji su branili granice, a njihova hrabrost zauvek će živeti u sećanju.
