Agresor je ovladao vrhom Maja glava, koji se nalazio na albanskoj strani. Bataljon iz sastava 125. brigade, sastavljen od iskusnih ratnika, dobio je zadatak da se najbližim putem popne na Maja glavu, gde je Veljko sa grupom boraca pokušavao da se suprotstavi neprijatelju. Uspon je bio gotovo nemoguć, jer su teroristi bili dobro utvrđeni, a NATO avijacija neprekidno napadala srpske borce sa kasetnim bombama.
U toku rata, dogodile su se i smešne situacije. Na primer, 13. aprila, potpukovnik Đurković Veljko je započeo uvođenje svežih snaga pravcem Batuša-Košare. Kada je Kum stigao do Veljka, brzo su shvatili da minobacačka granata pada blizu njih. Misleći da je to naša artiljerija, Kum je pitao Veljka da li znaju gde gađaju. Veljko je odgovorio potvrdno, ali ubrzo su shvatili da su teroristi u pitanju. Kum se tada odlučio povući.
Nakon dolaska šezdesetak boraca na Batušu, krenuli su ka staroj karauli Molić i nastavili prema Maja glavi, gde su ih napali snajperisti. U tom trenutku, borci su se grupisali i uz strahovit napor konačno stigli do Dede, koji im je dao instrukcije o položajima terorista. U lošim vremenskim uslovima, borci su noćili na mokroj zemlji.
Ujutro je stiglo naređenje za opšti napad na celu liniju fronta. Alfi se pridružio poručnik Ivica Petković, a cilj je bio da se neprijatelj napadne s leđa. Dok su se pripremali za napad, naišli su na tela poginulih graničara, što je dodatno motivisalo borce. U međuvremenu, teroristi su otvorili vatru, a naši borci su se pripremali za juriš.
U trenutku napada, borci su se suočili s nevjerojatnim otporom terorista. I pored velike nadmoćnosti neprijatelja, srpski vojnici su se hrabro borili, uzvikujući „Srbija“ i „Ura“. U žestokom okršaju, naši borci su se uspjeli probiti do terorističkih rovova, gde su se borili prsa u prsa, pokazujući izuzetnu hrabrost.
Nažalost, mnogi su pali, uključujući vojnika Ljubišu Božilova, koji je poginuo u borbi. Njihova borba nije bila uzaludna; borci su se hrabro odupirali, ali su se suočavali s velikim gubicima. Tokom borbe, neki borci su ranjavani, ali su se i dalje borili, pokazujući neverovatnu odlučnost i hrabrost.
Na kraju, i pored velikih gubitaka, srpska vojska je uspela da odbrani položaje i spriječi prodor neprijatelja. Heroji Košara su ušli u legendu, boreći se za svoju zemlju, pokazujući kako se za slobodu bori i umire. Njihovo junaštvo i žrtvovanje postali su simbol otpora i hrabrosti, a Srbija se ponosi svojim herojima odbrane.
