Danonoćne i krvave bitke na Košarama, koje su se odvijale tokom 1999. godine, ostavile su dubok trag u srcima i sećanjima onih koji su učestvovali u njima. U ovim teškim trenucima, borci su se borili ne samo za svoju zemlju, već i jedni za druge, pokazujući izuzetnu hrabrost i solidarnost. Vodnik Zlatko Solunac bio je jedan od heroja te generacije, koji je sa svojim vojnicima održavao položaje na Košarama, suočen sa stalnom pretnjom od strane neprijateljskih snaga.
Na jednom od dana, dok je vršio dužnost i izdavao naredbe, iznenada je usledio pucanj. U tom trenutku, vojnici su se sklonili u svoje rove, dok su samo nekoliko njih ostali pored Solunca. U tom haosu, vodnik je primetio siluete neprijatelja i odlučio da otvori vatru. Ubrzo je usledila jaka minobacačka vatra iz Albanije, koja je dodatno otežala situaciju.
Tokom borbe, Solunac je saznao da je njegov saborac, desetar Vukašinović, teško ranjen. Bez razmišljanja, napustio je svoj položaj kako bi pomogao Vukašinoviću, koji je bio u kritičnom stanju. Iako je situacija bila izuzetno opasna, vodnik je uspeo da ga izvuče iz zona sukoba. Trčeći sa ranjenim vojnikom na leđima, suočavao se sa neprijateljskom vatrom, ali nije odustajao. Njegova hrabrost i spremnost da rizikuje svoj život radi drugih ostavljaju snažan utisak na sve.
Kada su stigli do sigurnijeg mesta, Vukašinović se počeo oporavljati, ali njegova situacija je i dalje bila ozbiljna. U tom trenutku, još jedan vojnik, Šolović, odlučio je da pomogne. Iako je i sam bio ranjen, uspeo je da se puže do Vukašinovića i pokrije ga. Njihova međusobna podrška i hrabrost u ovim trenucima govore o junaštvu koje su pokazali tokom celog sukoba.
Bitke na Košarama bile su obeležene izuzetnom hrabrošću i stradanjima. Vojnici su se borili ne samo protiv neprijatelja, već i protiv surovih vremenskih uslova. U jednom trenutku, zbog guste magle, borci nisu mogli da vide neprijateljske položaje, što je dodatno otežalo situaciju. Ipak, uprkos svim izazovima, uspeli su da se bore i odbrane svoju zemlju.
Junaci Košara ostavili su neizbrisiv trag u istoriji Srbije. Njihova borba za slobodu i opstanak zemlje postala je simbol hrabrosti i žrtve. Danas, sećanje na njihovu hrabrost i junaštvo inspiriše nove generacije. Oni su pokazali kako se bori za otadžbinu i kako se suočava sa smrtom, ostavljajući nasleđe koje će trajati večno.
Svi oni koji su učestvovali u ovim borbama zaslužuju poštovanje i zahvalnost, a njihova imena će zauvek ostati u srcima naroda. Srbija se ponosi svojim herojima Košara, koji su se borili i umirali kako bi Srbija živela.
