Beograd – Procenjuje se da je realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih devet meseci 2025. godine međugodišnje uvećan za oko 2,0 odsto, kako navode u najnovijem izdanju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu. Ovi podaci ukazuju na stabilan ekonomski rast u Srbiji uprkos izazovima sa kojima se zemlja suočava na globalnom nivou.
Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta u prvih devet meseci ove godine je industrija. Industrijska proizvodnja je u septembru bila za 2,5 odsto veća u odnosu na isti mesec prošle godine, što sugeriše da se sektor oporavlja i da je na putu ka dugoročnom rastu. Analiza naglašava da se prerađivački sektor, koji je pretrpeo pad u avgustu, uspešno oporavio i ponovo se uključio u proces rasta. Ovaj oporavak industrije može se pripisati povećanju potražnje za domaćim proizvodima, kao i povećanju izvoza, što dodatno osnažuje privredu.
Pored industrije, sektor usluga takođe je pokazao znakove rasta. U turističkoj industriji, na primer, beleži se porast broja turista, što je doprinelo povećanju prihoda i zapošljavanju u ovom sektoru. Ovi trendovi ukazuju na to da se ekonomija Srbije postepeno vraća na pređašnje staze rasta nakon izazova izazvanih pandemijom COVID-19 i globalnim ekonomskim turbulencijama.
Iako su ovi podaci optimistični, analitičari ukazuju na potrebu za daljim reformama i investicijama kako bi se osigurao održiv rast. Ističe se da bi Srbija trebala da fokusira svoje napore na poboljšanje infrastrukture, obrazovanja i inovacija kako bi se održala konkurentnost na međunarodnom tržištu. Takođe, važno je raditi na privlačenju stranih investicija koje će dodatno osnažiti privredu i stvoriti nova radna mesta.
U isto vreme, inflacija ostaje jedan od ključnih izazova za ekonomiju Srbije. Iako se inflacione pritiske beleže u mnogim zemljama, u Srbiji je potrebno pažljivo upravljati monetarnom politikom kako bi se očuvala stabilnost cena. Centralna banka Srbije je već preduzela mere kako bi se suzbila inflacija, ali se očekuje da će proces stabilizacije trajati još neko vreme.
Ekonomisti takođe ističu važnost diversifikacije ekonomije kako bi se smanjila zavisnost od pojedinih sektora. Ovo uključuje jačanje poljoprivrede, razvoja IT sektora i podršku malim i srednjim preduzećima. Ove mere ne samo da će doprineti ekonomskoj stabilnosti, već će i povećati otpornost privrede na buduće krize.
U zaključku, iako Srbija beleži rast BDP-a i oporavak industrijske proizvodnje, predstoje mnogi izazovi. S obzirom na globalne ekonomske uslove, važno je da zemlja nastavi da se prilagođava i razvija strategije koje će omogućiti održiv rast i prosperitet. U tom smislu, saradnja između javnog i privatnog sektora, kao i podrška međunarodnih partnera, biće ključni faktori u osiguranju dugoročne ekonomske stabilnosti. Srbija ima potencijal da postane regionalni lider u privrednom razvoju, ali to zahteva zajednički napor svih aktera u društvu.
