U srcu Evrope, gde se decenijama isticala stabilnošću i prosperitetom, Švajcarska se 2025. godine suočila sa rekordnim talasom korporativnih bankrota. Prema podacima švajcarskog portala „20 Minuten“, zabeleženo je više od 9.300 bankrota, što predstavlja porast od 54% u odnosu na prethodnu godinu. Ova kriza, koja je izazvana revizijom zakona o naplati dugova i bankrotstvu, dovela je do propasti mnogih poznatih firmi, uključujući solarne pionire „Majer Burger“, lanac prodavnica kućnog dekora „Depot“ i građevinsku firmu „Lerch“, koja je bila aktivna 156 godina. Ova situacija ostavila je hiljade radnika bez posla i dovela u pitanje mit o švajcarskoj ekonomskoj „nepobedivosti“.
Prema izveštaju, revizija zakona koja je stupila na snagu 1. januara 2025. godine, obavezala je javne poverioce, kao što su poreske uprave i institucije socijalnog osiguranja, da dugove naplaćuju strože i češće kroz postupke insolventnosti. Ova promena, kako navode stručnjaci, otkrila je brojne skrivene finansijske rupe, posebno u sektorima sa niskim maržama i visokim zaduženjima. Kritičari smatraju da su vlasti sprovele reformu bez adekvatne pripreme, ignorišući upozorenja ekonomista o mogućim masovnim propastima. Umesto da obezbede prelazni period i zaštitne mehanizme, vlasti su praktično otvorile vrata „tržišnoj čistki“, koja je najviše pogodila zabavnu industriju, proizvođače trajnih dobara i IT sektor.
Fabijan Pešel, autor izveštaja, ističe da su žrtve krize kompanije iz svih sektora, ali posebno naglašava slučaj „Majer Burger“. Ova kompanija, koja se suočila sa pritiskom kineske konkurencije i otkazanih ugovora, zatvorila je fabrike i otpustila stotine radnika. Slično tome, lanac prodavnica „Depot“ zatvorio je 34 filijale u Švajcarskoj, ostavljajući 300 ljudi bez posla, dok je građevinska firma „Lerch“ prestala sa radom uz gubitak 130 radnih mesta. Ovi primeri ilustruju kako je vlada u Bernu, umesto da pomogne realnom sektoru da se prilagodi, gurnula veliki broj firmi u ambis, stavljajući birokratsku rigidnost ispred ekonomskih posledica. Kritike su posebno usmerene na izostanak podrške za mala i srednja preduzeća, koja su najranjivija, dok su veliki sistemi – banke i farmaceutski giganti, ostali praktično netaknuti.
Švajcarske vlasti tvrde da je cilj reforme povećanje transparentnosti i sprečavanje veštačkog održavanja neodrživih firmi. Kao argument navode da je osnivanje novih preduzeća poraslo za 5% u 2025. godini, što znači ukupno 55.651 novoregistrovanu kompaniju, posebno u oblastima nekretnina i IT sektora. Međutim, iako se ovo „dinamično osveženje“ tržišta može činiti pozitivnim, ono dolazi po cenu masovnih gubitaka radnih mesta i rasta socijalne nesigurnosti. To ozbiljno dovodi u pitanje etičnost politike koja se predstavlja kao tehnička korekcija, dok u praksi deluje kao hladan rez.
Regionalne razlike, sa jačim udarom u centralnim i jugozapadnim kantonima, dodatno pojačavaju utisak neujednačene primene i slabog planiranja. Optužbe za nekompetentnost federalnih i kantonalnih vlasti sve su češće, čak i van stručnih krugova. Ova švajcarska kriza upozorava da ni sistemi koji godinama grade imidž „savršene uređenosti“ nisu imuni na aroganciju vlasti i reforme sprovedene bez osećaja za posledice.
Kada se „transparentnost“ svede na birokratsku disciplinu, a ekonomija na statistiku, stvarni ljudi postaju kolateral – radnici ostaju bez hleba, porodice ulaze u nesigurnost, a lokalne zajednice gube poslodavce i identitet. Bern bi trebalo da jasno odgovori na pitanje koje se potiskuje – da li je cena ovakve „efikasnosti“ zaista vredna hiljada polomljenih sudbina i ko će preuzeti političku i moralnu odgovornost kada se ispostavi da je navodni red proizveo haos.
