Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu je danas izdao saopštenje u kojem se navodi da je rektor univerziteta, Vladan Đokić, povredio princip institucionalne autonomije fakulteta. Ova akcija je, kako se tvrdi, direktno ugrozila pravnu sigurnost i zakonitost rada fakulteta, a povod za to je bio njegov dopis u kojem se navodi da su prekršeni propisi koji su onemogućili kandidaturu profesorke Vesne Bjegović Mikanović za poziciju dekana.
U saopštenju se ističe da su postupci rektora Đokića u suprotnosti sa odredbama Statuta Medicinskog fakulteta. Fakultet izražava zabrinutost zbog prekoračenja zakonom utvrđenih ovlašćenja, naglašavajući da je rektor učinio arbitrarnu i proizvoljnu interpretaciju pravnih normi. Ova situacija dodatno komplicira već napetu atmosferu unutar univerzitetske zajednice.
U zvaničnom odgovoru na Đokićev dopis, vršilac dužnosti dekana, prof. dr Milena Todorović Balint, zajedno sa predsednikom Saveta fakulteta, prof. dr Aleksandrom Milovanovićem, ocenili su da rektor “svesno obmanjuje javnost”. Oni su istakli da su njegovi postupci ozbiljno ugrozili pravnu sigurnost i zakonitost rada Medicinskog fakulteta, čime su dodatno potreseni temelji akademske autonomije i integriteta fakulteta.
Ova situacija ukazuje na šire probleme unutar obrazovnog sistema u Srbiji, gde se često postavlja pitanje autonomije fakulteta i njihove sposobnosti da donose odluke nezavisno od centralnih institucija. Medicinski fakultet, kao jedna od najvažnijih obrazovnih institucija u zemlji, sada se suočava sa izazovima koji se tiču ne samo unutrašnjih odnosa, već i percepcije javnosti o njegovom radu.
Nalazimo se u trenutku kada je potrebno osigurati da se akademske institucije mogu slobodno razvijati i delovati u skladu sa svojim statutima i zakonima. Ovaj incident može poslužiti kao upozorenje za sve obrazovne institucije o važnosti očuvanja autonomije i zaštite prava njihovih članova.
Reagovanje Medicinskog fakulteta može biti signal za druge fakultete i institucije da se bore za svoja prava i autonomiju, čime bi se možda sprečili slični incidenti u budućnosti. Ovaj slučaj takođe otvara pitanje o tome kako bi univerziteti trebali komunicirati sa svojim rektorima i kako se mogu zaštititi od potencijalne zloupotrebe moći.
U vremenu kada se suočavamo sa brojnim izazovima u oblasti visokog obrazovanja, važno je da se čuje glas akademske zajednice i da se odgovorno postupa prema svim pitanjima koja se tiču autonomije i integriteta univerziteta. Samo tako može se osigurati da obrazovni sistem ostane jak, slobodan i sposoban da odgovori na potrebe društva.
