U poslednjim danima, Beograd je bio svedok kulminacije protesta studenata koji su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo društvenim i političkim stanjem. Ovaj događaj obeležen je dva ključna trenutka, koja su, iako odvojena, na neki način bila povezana. Na jednoj strani, imali smo skandaloznu izjavu urednika RTS-a, koji je u svom govoru iskazao mržnju prema neistomišljenicima, dok je na drugoj strani bila Dijana Hrka, čija je prisutnost na protestu izazvala brojne reakcije. Ovi događaji su otvorili diskusiju među kolumnistima Euronews Srbija, Filipom Rodićem, Muharemom Bazduljom i Ivanom Radovanovićem, o emocijama i prostakluku u javnom prostoru.
Filip Rodić je istakao da su emocije koje su prvobitno pokrenule proteste i dalje prisutne, ali su se smanjile. On tvrdi da je simbolika ožalošćene majke korišćena kao način da se pokrene empatija i da se izazove reakcija javnosti. „Ta emocija se mora podići, a to se često radi kroz upotrebu simbola poput majke. To je najjači emotivni izraz protiv kojeg je teško ići, jer se svako ko bi to pokušao može proglasiti neempatičnim ili psihopatom“, objašnjava Rodić.
Prema njegovim rečima, prostakluk u društvu je prisutan i raste. On povezuje to sa promenom tonova na protestima. „Agresija raste, a sa njom i prostakluk. Ove dve stvari su povezane i verovatno se javljaju kao rezultat gubitka zamaha protesta. Oni više nemaju podršku kakvu su imali ranije“, dodaje Rodić.
Muharem Bazdulj naglašava ključnu ulogu medija u oblikovanju javnog mnjenja. On smatra da su mediji doprineli tome da se određeni događaji postave kao glavne teme, često na senzacionalistički način. „Kao što je radio u vreme svog nastanka učinio ljudsku glupost glasnijom, tako i danas mediji često iznose prostakluk u prvi plan, čime se stvaraju lažne vrednosti“, komentariše Bazdulj.
Ivan Radovanović se slaže sa Bazduljem, dodajući da je i on primetio promene u načinu na koji se informacije predstavljaju. On se osvrnuo na snimak u kojem je Dijana Hrka bila prikazana dok je vodila navijanje umesto da drži govor, što je bio suprotan naslov koji je najavljivao sadržaj. „Ovo je novi fenomen. Sada se prostakluk i navijačka predstava proglašavaju za vrednost, a to je nešto što ranije nije bilo prisutno na ovakav način“, kaže Radovanović.
On ukazuje na to da se u društvu stvara kult prostakluka, gde se ovakva ponašanja smatraju prihvatljivim i čak poželjnim. „Mi imamo sveti prostakluk koji je ovde proglašen za vrednost. I to je toliko uticalo da se čak predlaže da studenti vode ljudi poput Dijane Hrke“, dodaje Radovanović.
Ovaj razgovor između kolumnista otkriva duboke tenzije u društvu, gde se emotivna iskrenost sve više meša sa prostaklukom, a mediji igraju ključnu ulogu u oblikovanju percepcije javnosti. Protesti su započeli s idejom o promenama, ali se čini da je došlo do pomeranja fokusa i da se sada umesto konstruktivnog dijaloga sve više insistira na senzacionalizmu.
U svetlu svega navedenog, postavlja se pitanje kakvu budućnost očekujemo u javnom diskursu i koliko će protesti, koji su prvobitno bili vođeni iskrenim emocijama, moći da zadrže svoju suštinu kada se suoče sa porastom prostakluka i manipulacijama medija. Očigledno je da je potrebna nova strategija kako bi se ponovo uspostavio konstruktivni dijalog i obnovila energija koja je pokrenula ove društvene pokrete.
