Beograd – Roman Aleksandra Tešića „Gorolom“, smešten u mračnu i surovu srednjovekovnu Srbiju, izlazi 26. maja, najavila je danas izdavačka kuća Laguna. Ovaj roman, koji je deo šireg autorskog opusa, usmeren je na teške uslove života u to vreme, kao i na ljudske borbe koje su se odvijale u kontekstu ratova i društvenih nepravdi.
Tešić je naglasio da roman „prati glavnog junaka Goroja, zvanog Gorolom, od tragičnog detinjstva i odvođenja u ropstvo, do povratka u postojbinu i izgradnje reputacije nenadmašnog megdandžije-zatočnika u službi cara Dušana“. Ova putanja glavnog junaka oslikava ne samo ličnu borbu, već i širu sliku o životu u srednjovekovnoj Srbiji, gde su časti i osvetnički motivi bili često u prvom planu.
Roman „Gorolom“ nije samo priča o pojedincu, već i o društvu koje se suočava sa strahotama rata i zloupotrebom moći. Izdavač je istakao da je ovo „priča o osveti, časti i ljubavi“ u Srbiji, gde su ratovi, zloupotrebe moći i stalna borba za opstanak postali svakodnevica. U ovom kontekstu, Tešić istražuje moralne dileme i etičke konflikte kroz koje junak prolazi, naglašavajući koliko je važno ostati dosledan svojim vrednostima čak i u najtežim okolnostima.
Atmosfera romana je mračna i napeta, a autor vešto koristi upečatljive prikaze surovosti i okrutnosti tog vremena. Opisuje siromaštvo, gladovanje, ali i brutalnost koja je bila prisutna, naglašavajući da se „ni Bog ne usuđuje da zaviri“. Ova metafora dodatno pojačava osećaj beznađa i nemoći, ali i potrebu za borbom protiv nepravde.
Glavni junak, Gorolom, odan je viteškom idealu pravde i posvećen zaštiti potlačenih. Njegova plemenitost i pravičnost ostaju netaknuti uprkos svim iskušenjima i nevoljama koje mu sudbina nameće. Ova karakteristika čini ga prepoznatljivim herojem, koji se bori ne samo za svoju sudbinu, već i za sudbinu drugih. Tešić kroz njega prikazuje borbu za pravdu, koja je često prožeta ličnim žrtvama i moralnim dilemama.
Roman „Gorolom“ se može posmatrati i kao kritika društvenih normi i vrednosti tog vremena. Kroz lik Goroja, autor istražuje pitanje časti i toga šta znači biti hrabar u svetu prepunom nepravde. Ovaj aspekt romana može da izazove razmišljanje o današnjim društvenim pitanjima, kao što su borba protiv nepravde i zaštita slabijih.
Kroz likove i njihove sudbine, Tešić takođe osvetljava složenost ljudskih odnosa i emocija. Ljubav, prijateljstvo, ali i izdaja su prisutni u naraciji, što dodatno obogaćuje radnju i čini je dinamičnom. Svaki lik nosi svoju priču, a njihovi međusobni odnosi govore o ljudskoj prirodi i njenim slabostima.
U zaključku, roman „Gorolom“ Aleksandra Tešića predstavlja duboku i složenu analizu ljudske prirode u kontekstu srednjovekovne Srbije. Autor uspeva da kroz priču o Goroju prenese univerzalne teme ljubavi, časti, osveti i borbe za pravdu. Čitaoci će imati priliku da se suoče s mračnim aspektima ljudskog postojanja, ali i sa svetlom koje dolazi iz plemenitosti i hrabrosti pojedinca. Ovaj roman, pored svoje literarne vrednosti, takođe nudi i snažnu poruku o važnosti borbe za pravdu i očuvanje ljudskog dostojanstva, što ga čini značajnim delom savremene književnosti.
