Pisac Stefan Tićmi nedavno je predstavio svoj novi roman „Tata kaže gambit“, koji, iako nosi naziv koji asocira na šah, zapravo se ne bavi ovom igrom. Umesto toga, Tićmi se fokusira na iluzije koje ljudi stvaraju u vezi sa sobom i drugima, kao i na duboka pitanja o odgovornosti unutar porodice. U razgovoru za Tanjug, autor je istakao da njegova knjiga podstiče čitaoce da aktivno razmišljaju o postavljenim pitanjima, bez obaveze da dobiju konačne odgovore.
U središtu priče „Tata kaže gambit“ nalazi se tema odgovornosti. Tićmi objašnjava da roman istražuje kako se porodica nosi sa problemima i izazovima, te kako pojedinci često pokušavaju da sakriju ili potisnu određene situacije. On koristi metaforu „guranja stvari pod tepih“ kako bi ilustrovao načine na koje se problemi u porodici mogu ignorisati. Ipak, autor upozorava da takvo ponašanje može dovesti do neprijatnih situacija kada te potisnute stvari konačno izađu na svetlost dana.
Tićmi naglašava važnost komunikacije i otvorenosti u porodici, sugerišući da je suočavanje sa problemima ključno za očuvanje zdravih odnosa. Kroz likove u romanu, on prikazuje različite perspektive na porodicu i odgovornost, pozivajući čitaoce da razmisle o vlastitim iskustvima i odnosima. Autor veruje da je svaka porodica jedinstvena, sa svojim izazovima i dinamikom, i da je važno prepoznati i razumeti te aspekte.
Roman „Tata kaže gambit“ takođe se bavi temom iluzija koje ljudi stvaraju o sebi. Tićmi ukazuje na to da mnogi ljudi često imaju iskrivljenu sliku o sebi i svojim sposobnostima, što može uticati na njihove međuljudske odnose. Ova tema je posebno relevantna u savremenom društvu, gde su ljudi često pod pritiskom da izgledaju savršeno ili da ispune očekivanja drugih.
Pored toga, Tićmi istražuje i pitanje identiteta i kako se on može menjati u različitim kontekstima. Njegovi likovi se suočavaju sa unutrašnjim konfliktima i preispituju svoje mesto u svetu, što dodatno obogaćuje narativ i pruža čitaocima mnogo materijala za razmišljanje.
Kroz svoj rad, Tićmi se trudi da podstakne čitaoce da postavljaju pitanja, a ne da traže gotove odgovore. On veruje da je važno angažovati se u procesu razumevanja i da svaka osoba ima svoju jedinstvenu priču. Ovaj pristup čini roman „Tata kaže gambit“ ne samo literarnim delom, već i pozivom na introspekciju i dublje razumevanje ljudskih odnosa.
U zaključku, „Tata kaže gambit“ je delo koje se bavi univerzalnim temama odgovornosti, iluzija i identiteta. Tićmi vešto kombinuje lične priče sa širim pitanjima o porodici i društvu, stvarajući roman koji ne samo da zabavlja, već i inspiriše na razmišljanje. Autor poziva čitaoce da se uključe u dijalog sa tekstom i da preispitaju svoje stavove i uverenja, čime roman postaje relevantan i značajan u savremenom kontekstu.
