BUKUREŠT – Narodna banka Rumunije donela je danas odluku da zadrži referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto, usred rastuće političke nestabilnosti i ekonomskih izazova koji prate zemlju. Ova odluka dolazi uoči drugog kruga predsedničkih izbora i u kontekstu sve prisutnije budžetske krize i odlivanja kapitala sa domaćeg tržišta.
U zvaničnom saopštenju, Narodna banka je istakla da su „izuzetno visok nivo neizvesnosti“ u vezi sa inflacijom, kao i značajan odliv kapitala koji negativno utiče na likvidnost, kamate i devizne rezerve, glavni razlozi za ovu odluku. Prema izveštaju Blumberga, situacija na tržištu je postala kritična, što dodatno otežava ekonomski ambijent.
Rumunija se suočava sa jednom od najviših stopa inflacije u Evropi, a njen spoljašnji disbalans je takođe alarmantan. Troškovi zaduživanja su među najvišima u Evropskoj uniji, što dodatno doprinosi ekonomskim problemima. U prvom kvartalu ove godine, rumunska ekonomija nije zabeležila rast, dok je međugodišnji rast iznosio samo 0,2 odsto, što je daleko ispod očekivanja analitičara. Investicije su značajno smanjene, a potrošnja je potisnuta zbog sveprisutne političke i ekonomske neizvesnosti.
Nedavna politička dešavanja dodatno su destabilizovala situaciju. Rumunska valuta, leu, prošle nedelje je pala na istorijski minimum, što odražava nesigurno okruženje za investitore. Ovaj pad usledio je nakon prvog kruga predsedničkih izbora, na kojima je pobedio Đorđe Simion, kandidat krajnje desnice, kao i nakon ostavke vlade koju je predvodio socijaldemokrata Marsel Čolaku.
U odgovoru na ove krize, Narodna banka Rumunije je intervenisala na tržištu kako bi stabilizovala leu, pri čemu je potrošila više od sedam milijardi evra na održavanje vrednosti nacionalne valute, kako je izvestio Euraktiv. Ova intervencija ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim merama kako bi se obezbedila ekonomska stabilnost.
Pored ovih izazova, Rumunija se suočava sa rekordnim budžetskim deficitom, koji je porastao sa 5,61 odsto BDP-a u 2023. godini na 8,65 odsto u 2024. To dodatno otežava servisiranje državnog duga, koji ostaje na visokom nivou zbog niskih kreditnih rejtinga. Agencija Fič dodelila je Rumuniji rejting BBB-, dok su Standard i Purs (S&P) takođe zadržali isti rejting, dok je Mudis dodelio rejting Baa3. Sva tri rejtinga su nedavno smanjila izglede Rumunije sa stabilnih na negativne, što dodatno pogoršava situaciju.
Ekonomski analitičari upozoravaju da bi ovakva situacija mogla da izazove ozbiljne posledice po investicije i potrošnju, što bi dodatno oslabilo ekonomiju zemlje. Uz to, visoke kamatne stope i inflacija otežavaju svakodnevni život građana, čime se dodatno produbljuju socijalni problemi.
U svetlu ovih događaja, mnogi stručnjaci smatraju da je potrebno hitno delovanje kako bi se stabilizovalo tržište i obnovila poverenje investitora. Predstojeći drugi krug predsedničkih izbora može doneti dodatne promene u političkoj strukturi zemlje, ali sigurnost ekonomije zavisiće od sposobnosti nove administracije da se nosi sa trenutnim izazovima.
Ukratko, Rumunija se suočava sa složenim izazovima koji uključuju visoku inflaciju, političku nestabilnost, i značajan budžetski deficit. Odluke koje će biti donete u narednim danima i mesecima biće ključne za budućnost ekonomske stabilnosti ove zemlje.
