Nedeljne isporuke sirove nafte iz ruskih luka dostigle su gotovo četiri miliona barela dnevno u prvoj nedelji aprila, prema informacijama Blumberga koji se oslanja na svoj sistem praćenja isporuka. Ovaj broj predstavlja najviši nivo isporuke sirove nafte iz ruskih luka od početka godine i povećanje od gotovo jedne četvrtine u odnosu na nedelju ranije. Ovaj trend ukazuje na to da su ruski izvoznici uspeli da se prilagode trenutnoj situaciji na tržištu, uprkos sankcijama koje su im uvedene zbog sukoba u Ukrajini.
U isto vreme, nemački biznismen je izrazio zabrinutost da sankcije protiv Rusije nemaju efekta i da prete kolapsu evropskog tržišta. On je istakao da su evropske ekonomije sve više zavisne od ruskih energenata i da će im, uprkos sankcijama, biti potrebni alternativni izvori snabdevanja. Ove primedbe dolaze u trenutku kada se tržište suočava sa velikim izazovima, a posebno nakon zabrane uvoza uglja iz Rusije, što je dodatno podiglo cene energenata.
S obzirom na trenutnu situaciju, analitičari se pitaju da li uopšte postoji zamena za rusku naftu, što je dodatno naglašeno nedavnom izjavom OPEC-a. Mnogi su zabrinuti da bi nedostatak alternative mogao dovesti do još većih cena energenata i dodatno opteretiti evropske ekonomije. U ovom kontekstu, cene energenata su već naglo porasle, a neki analitičari predviđaju da će Evropa možda morati da „plaća suvim zlatom“ za energente, što dodatno ukazuje na ozbiljnost trenutne situacije.
U prvoj nedelji aprila, ruski prihodi od izvoza sirove nafte takođe su zabeležili značajan rast, izjednačivši se sa najvišim nivoom u ovoj godini. Kombinacija povećanog izvoza i viših taksi po barelu omogućila je Moskvi da zaradi oko 230 miliona dolara od pomorskog izvoza u tom periodu, prema izračunanjima Blumberga. Ovakva dobit može pružiti ruskoj vladi potrebna sredstva za dalje finansiranje svojih aktivnosti, uprkos međunarodnim sankcijama.
Nakon što su velike evropske kompanije poput „Šela“ i „Total“ kao i vlasti SAD-a odlučile da prekinu kupovinu ruske nafte, trgovci su počeli da traže nove puteve za izvoz, posebno u Aziju. U tom pravcu, primećen je porast broja supertankera koji su sposobni da prevoze dva miliona barela sirove nafte. Ovi tankeri preuzimaju naftu iz manjih brodova na Mediteranu i drugim morima, čime se pokušava obezbediti kontinuitet snabdevanja.
Pre izbijanja sukoba u Ukrajini, Rusija je bila drugi najveći izvoznik nafte u svetu, odmah iza Saudijske Arabije, sa isporukom od gotovo pet miliona barela dnevno. Ova količina je imala vrednost višu od 500 miliona dolara, a značajan deo nafte je bio preusmeren direktno naftovodima prema rafinerijama u Evropi i Kini. Međutim, oko 60 procenata isporuka odvijalo se morskim putem, što dodatno naglašava važnost pomorskih ruta za ruski energetski sektor.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se tržište nafte suočiti sa daljim izazovima, dok se trgovci i vlade bore da pronađu održive alternative i načine da se prilagode novoj globalnoj energetskom ravnoteži. Kako se situacija razvija, očigledno je da će energenti i dalje biti ključna tema u međunarodnim odnosima i ekonomiji, sa potencijalom da utiču na stabilnost mnogih država. Ovaj kompleksan ekonomski fenomen zahteva pažljivo praćenje i analizu kako bi se razumele dugoročne posledice na globalno tržište energije.
