Sjedinjene Američke Države su 12. septembra obustavile planirani strateški dijalog sa Prištinom na neodređeno vreme, zbog zabrinutosti o akcijama privremenog premijera Albina Kurtija koje su dovele do povećanih tenzija i nestabilnosti u regionu. Ambasada SAD u Prištini je istakla da su ovi potezi otežali produktivnu saradnju između SAD i Kosova.
Strateški dijalog je zamišljen kao format razgovora na visokom nivou, usmeren ka postizanju dogovora u ključnim oblastima poput odbrane, bezbednosti, ekonomske saradnje, zaštite životne sredine i energetike. U zvaničnom saopštenju ambasade se naglašava zabrinutost zbog poteza vlade Kosova, koji su, kako se navodi, ograničili mogućnost za produktivan rad na zajedničkim prioritetima.
Branko Branković, karijerni diplomata u penziji, izjavio je da ova odluka nije iznenađujuća, s obzirom na to da administracija Donalda Trampa nastoji da preuzme kontrolu nad kriznim žarištima širom sveta. On je naveo da je moguće da Evropljani, koji nemaju dovoljno snage za rešavanje situacije, pokušavaju da Kosovo koriste kao politički faktor. „Ovo se vidi po tome što su naterali Sloveniju i Hrvatsku da uđu u vojni sporazum, a zatim i Kosovo, Albaniju i Hrvatsku u drugi“, rekao je Branković.
On je dodao da, iako znaju da njihovi potezi mogu izazvati dodatne tenzije, očigledno je da žele da povrate neki svoj ugled na međunarodnoj sceni. Takođe, ukazao je na to da bi Tramp mogao da razmatra dodatne korake, uključujući možda i povlačenje priznanja Kosova, što trenutno nije realno očekivati.
Branković je naglasio da će glavna implikacija ove odluke biti pokušaj rasprave između evropskih predstavnika i Trampove administracije, koja će tražiti objašnjenje za ovaj potez. On je sugerisao da će reakcija albanskog lobija u Americi, kao i interakcija između administracije Trampa i albanskih predstavnika, biti ključne za dalji razvoj situacije na Kosovu.
Politikolog Ognjen Gogić je rekao da odluka SAD, iako deluje iznenađujuće, zapravo nije neočekivana s obzirom na prethodna upozorenja Vašingtona o potezima premijera Kurtija. On je istakao da su Kurtijeve izjave protiv ustavnog suda doprinele ovom razvoju situacije. Gogić je dodao da je strateški dijalog između SAD i Kosova, koji je trebalo da formalizuje saradnju, bio u pripremi nekoliko godina i da je ova odluka simbolična.
On smatra da bi ova odluka mogla signalizirati ozbiljno preispitivanje američke podrške Prištini, pa čak i vojnog prisustva. Gogić je upozorio da se u Prištini godinama spekuliše o mogućem povlačenju Amerikanaca, a ova odluka bi mogla biti signal takvog pravca.
Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine za odbranu i unutrašnje poslove, smatra da prekid strateškog dijaloga sadrži lične poruke Trampove administracije prema Kurtiju, da ga vide kao nepouzdanog partnera. Iako SAD i dalje smatraju Kosovo državom i očekuju međusobno priznanje sa Beogradom, Drecun ističe da Kurtijevi potezi smetaju američkim interesima.
On je napomenuo da spoljnu politiku SAD-a često kreira vojska i da se njihovo vojno prisustvo na Kosovu neće uskoro povući. Drecun je zaključio da kontrola nad Kosovom ostaje ključna za američke interese na Balkanu, te da će situacija u regionu ostati napeta dok se ne postigne dogovor između velikih sila.
Ova odluka SAD da obustavi strateški dijalog sa Prištinom može imati dalekosežne posledice za budućnost odnosa između SAD i Kosova, a situacija u regionu bi mogla dodatno da se komplikuje, posebno pred predstojeće lokalne izbore.
